Noćas "prelazimo" na "zimsko računanje vremena", biće dva ujutru (uskoro ), pa NEĆE biti tri ujutru, već će opet biti dva ujutru. I koliko god rutinski i prozaično bilo - meni je to neopisivo zanimljivo, iz najmanje dva razloga:

- Vreme može da teče onako kako se mi ljudi dogovorimo da - teče . Naše, ljudsko vreme je stvar čistog i jasnog dogovora, a toga se setimo samo kad ga, dvaputa godišnje,  ovako "menjamo" i dogovorom imamo šansu da ponovo proživimo "meren" jedan sat svog sopstvenog vremena. Dakle, ako (sasvim ljudski) nešto "zabrljamo" noćas između dva i tri ujutru, imamo divnu šansu da sve popravimo u sasvim novom, poklonjenom satu.

- Vreme je neopisiva dragocenost poklonjena svakom od nas, (jedna od najvažnijih, ako ne i jedina - uz dobro zdravlje), prema kojem se ljudi (često i nepotrebno) odnose kao da je uvek nadoknadivo ili da je beskrajno i nepotrošivo.

Najbolju stvar o vremenu, onako kako ga ljudi ustvari poimaju i kad odrastu,  reklo je jedno dete u čuvenoj knjizi "Olovka piše srcem" :

"Početak je kad sam se ja rodio, a kraja nema"

Dete je govorilo o "početku" i "kraju", a ne o vremenu, ali se meni tako dobro uklapa i u naše "prećutno" merenje vremena.

I u naše poimanje o tome šta je "prolazno", a šta "večno", jer je jedan od paradoksa u načinima na koji trošimo i "osećamo tok" svog vremena da sasvim kratki trenuci "zauzimaju" osećanje večnosti, a "godine i decenije" osećanje prolaznosti.

Dva ujutru je. Prvi put.

Ovaj poklonjeni sat ja ću potrošiti na sećanje na "izgubljeni sat" pri "prolećnom računanju" vremena. Bio je to sjajan sat.

- Ej, moraćeš otkazati ono što smo dogovorili da možeš u Bukurešt,  ipak moraš u Toronto tada

- ?

- Nemoj da se  čudiš, znaš i sama da je važno i da se mora....

- Ne čudim se, smešno je, moraš priznati. Leonard Cohen je jedini razlog zašto sam htela u Bukurešt, a sada ja moram u - Kanadu u isto vreme!

- Ko je Leonard Cohen i kakve veze ima?

- Jedan Kanađanin, nema veze...

Verovatno je najdragocnija "stvar" koja se može "imati" na raspolaganju - svoje sopstveno vreme, da ga se samo tako stalno "ima" i da ga se "koristi" kako ti drago...Često se kaže da je vreme "neobnovljiv resurs" za ljude, a još češće se ljudi ponašaju kao da to nikako nije slučaj, kao da je svako od nas dobio neograničenu količinu vremena na poklon, pa je potpuno svejedno na šta se vreme troši i kako se planira ta "potrošnja" vremena....Kakva zabluda! I inače mislim da je to jedna od najčvršćih zabluda koje ljudi umeju da se drže tako uporno da je čak i pomisao na razgovor o tome da je to zabluda - potpuno nemoguć događaj.

I mislim da je vreme nešto što je najbolje i najpoštenije podeljeno među ljudima - svakome je dato, a šta će ko sa poklonjenim vremenom da uradi, kako će ga "trošiti" i "iskoristiti", to je već sasvim druga tema. Ponekad mi se čini da naše odluke koje donosimo, izbori koje napravimo  i naš način kojim se odnosimo prema sopstvenom vremenu, možda najtačnije govore o tome kakvi smo ustvari i jesmo li - ičemu.

"Namena" trošenja mog vremena u par dana septembra tako je, spletom okolnosti, nepovratno promenjena. Umesto Leonard Cohen-a, svirke o "book of longing" i doživljaja kojim se "zarobi" vreme u dragoceno sećanje kojim se posle uvek može "zavarati" stanje da je to vreme zauvek potrošeno, imaću - potpuno druge događaje kojima ću trošiti vreme.

I uradiću sve što treba da to bude dobro, korisno, efikasno i pametno utrošeno vreme.

"Book of longing" i ostalo mogu uvek pevušiti usput, tiho u sebi, da niko ne čuje...

Noćas smo počeli "letnje računanje" vremena, naime po unapred dogovorenoj konvenciji, satove smo u 02.00 AM "prebacili" na 03.00 AM. Hopla! I- nema nama jednog sata, dali smo ga na kredit, vratiće nam ga u oktobru, bez kamate .

Ove godine mi se dogodilo da sam otprilike u to vreme baš pričala - o vremenu sa jednim sjajnim sagovornikom, koji se u vreme razume. Onim i onakvim razgovorima koji se pamte, a mogu da garantujem da ćemo mi koji smo pričali - pamtiti različito. Ali ćemo biti saglasni u tome da smo razgovarali tokom sata koji - nikada nije postojao.

Dakle, šta je za nas vreme?

Pokušaj da se postavi takvo pitanje izaziva najrazličitije reakcije i komentare, od "pitaš gluposti" do "prolaznost" ili "dnevni rasporedi" ili "žurba, strka" ili "to je ono što ja nikada nemam". Čitava lepeza različitih odgovora dobija se na sasvim jednostavno pitanje i vrlo često može da se pretvori u baš zabavne razgovore. Neizostavno se pomene i "putovanje kroz vreme" i "trošenje vremena" i "bolja vremena" i "sporo i brzo proticanje vremena" i kako nam se, kad smo išli u škole, vreme "vuklo kao gladna godina", a kada odrastemo "proleti sve za čas, nisam se ni okrenuo/la, a već leto, bogte!".

Mogla bi se naređati beskonačno duga lista potpuno različitih odgovora i sve na toj listi bio bi - dobar i tačan odgovor. Vreme je, kao i razum, dobro podeljeno svim ljudima, ono je jedna od naših retkih, opipljivih jednakosti, a šta će ko od nas da sa poklonjenim vremenom uradi - njegova/njena stvar. Važno je uvek pamtiti da je vreme za ljude - neobnovljiv resurs, svašta drugo razno možemo nadoknaditi, zameniti, ali proteklo vreme - nikako. Ljudi koji poštuju svoje vreme, poštuju i tuđe vreme, jer vreme jeste za poštovanje i "pažljivo rukovanje".

Jedna od meni najlepših opaski o vremenu došla je (naravno!) od jednog deteta u nekoj televizijskoj emisiji gde decu pitaju razne stvari i dečak je rekao "vreme je kad ga mama nema da se igramo". Nađi vreme, mama, brzo nađi vreme, evo ovaj sat "viška/manjka" neka bude podsetnik mamama i tatama da se vreme za igru uvek mora naći.

Najbolje je kada se sprijateljiš sa svojim sopstvenim vremenom, to zahteva malo napora, ali je neprocenjivo - isplativo. I kad znaš da je svaka sekunda dragocena jer se može potrošiti na nešto dobro, korisno, zabavno, ugodno....

Sjajne knjige su napisane o vremenu, nezaboravne slike, stvarana je čudesna muzika i sve su to poruke o tome šta su svi ti ljudi podrazumevali pod - vremenom.Kako ih je taklo i na koji način su se suočavali sa činjenicom da u svetu opšte prolaznosti stvari malo ljudi mari za večnost i velike reči. A svima njima je to bilo dovoljno važno da nam o tome ostave svoj stvaralački zapis.

Dobro vreme vam želim tokom cele ove sunčane, prolećne nedelje.

Ja ću moje, sa zadovoljstvom, trošiti sa prijateljima, deleći ga. To je inače, najbolja osobina vremena - može se podeliti. Čarobno.