Noćas smo počeli "letnje računanje" vremena, naime po unapred dogovorenoj konvenciji, satove smo u 02.00 AM "prebacili" na 03.00 AM. Hopla! I- nema nama jednog sata, dali smo ga na kredit, vratiće nam ga u oktobru, bez kamate .

Ove godine mi se dogodilo da sam otprilike u to vreme baš pričala - o vremenu sa jednim sjajnim sagovornikom, koji se u vreme razume. Onim i onakvim razgovorima koji se pamte, a mogu da garantujem da ćemo mi koji smo pričali - pamtiti različito. Ali ćemo biti saglasni u tome da smo razgovarali tokom sata koji - nikada nije postojao.

Dakle, šta je za nas vreme?

Pokušaj da se postavi takvo pitanje izaziva najrazličitije reakcije i komentare, od "pitaš gluposti" do "prolaznost" ili "dnevni rasporedi" ili "žurba, strka" ili "to je ono što ja nikada nemam". Čitava lepeza različitih odgovora dobija se na sasvim jednostavno pitanje i vrlo često može da se pretvori u baš zabavne razgovore. Neizostavno se pomene i "putovanje kroz vreme" i "trošenje vremena" i "bolja vremena" i "sporo i brzo proticanje vremena" i kako nam se, kad smo išli u škole, vreme "vuklo kao gladna godina", a kada odrastemo "proleti sve za čas, nisam se ni okrenuo/la, a već leto, bogte!".

Mogla bi se naređati beskonačno duga lista potpuno različitih odgovora i sve na toj listi bio bi - dobar i tačan odgovor. Vreme je, kao i razum, dobro podeljeno svim ljudima, ono je jedna od naših retkih, opipljivih jednakosti, a šta će ko od nas da sa poklonjenim vremenom uradi - njegova/njena stvar. Važno je uvek pamtiti da je vreme za ljude - neobnovljiv resurs, svašta drugo razno možemo nadoknaditi, zameniti, ali proteklo vreme - nikako. Ljudi koji poštuju svoje vreme, poštuju i tuđe vreme, jer vreme jeste za poštovanje i "pažljivo rukovanje".

Jedna od meni najlepših opaski o vremenu došla je (naravno!) od jednog deteta u nekoj televizijskoj emisiji gde decu pitaju razne stvari i dečak je rekao "vreme je kad ga mama nema da se igramo". Nađi vreme, mama, brzo nađi vreme, evo ovaj sat "viška/manjka" neka bude podsetnik mamama i tatama da se vreme za igru uvek mora naći.

Najbolje je kada se sprijateljiš sa svojim sopstvenim vremenom, to zahteva malo napora, ali je neprocenjivo - isplativo. I kad znaš da je svaka sekunda dragocena jer se može potrošiti na nešto dobro, korisno, zabavno, ugodno....

Sjajne knjige su napisane o vremenu, nezaboravne slike, stvarana je čudesna muzika i sve su to poruke o tome šta su svi ti ljudi podrazumevali pod - vremenom.Kako ih je taklo i na koji način su se suočavali sa činjenicom da u svetu opšte prolaznosti stvari malo ljudi mari za večnost i velike reči. A svima njima je to bilo dovoljno važno da nam o tome ostave svoj stvaralački zapis.

Dobro vreme vam želim tokom cele ove sunčane, prolećne nedelje.

Ja ću moje, sa zadovoljstvom, trošiti sa prijateljima, deleći ga. To je inače, najbolja osobina vremena - može se podeliti. Čarobno.