Izgleda da je došlo vreme da umesto ustaljenog i svima poznatog "srce moje!" jedno drugom počnemo govoriti - "mozgu moj!". Nije poetično ni romantično kao ono prvo, ali - izgleda da je istinito, jer srce nema ama baš ništa sa onim što prepoznajemo i zovemo ljubavlju za nekog, a mozak ima - baš sve.
Biće neobično (i verovatno nemoguće) uvesti u govornu komunikaciju "mozak si mi slomio!", ali bar će biti sigurno da - ne lažemo.
Jer nauka kaže: "ljubav je osećanje usađeno duboko u nama, postoji duboko u našem mozgu i moguće je čak naučnom metodom izmeriti koliko i kako nam obuzima mozak".
Naknadno sam se setila da ipak (u tragovima) postoji govorna povezanost sa istinom da - volimo mozgom, jer se kaže "mozak joj je popio", "izgubila pamet", "odlepo/la" (u slengu), "gde je ljubav, mozga nema" u slučajevima kad se želi opisati potpuno "ludilo ljubavi", kaže se "nema mozga otkada je s njom/njim", tako da, iako retko, ipak naslutimo da - volimo mozgom, da se sve ono što zovemo ljubav - dešava u našem mozgu, a istraživači su odlučili da saznaju i kako i zašto.
Helen Fišer je jedna od istraživačica "zaljubljenog mozga" i evo šta ima da kaže o svojim zaključcima:
(link na kojem je odličan transkript njenog izlaganja na srpskom je OVDE - "Proučavanje zaljubljenog mozga")
Na ovom LINKU može se pratiti ceo video sa titlom na srpski.
Istraživači Stanford Univerziteta otišli su i jedan korak dalje - organizuju "takmičenja" među dobrovoljcima koji žele da dokažu da će snimanje njihovog mozga u MRI pokazati da je snaga, veličina i obuzetost njihovog mozga ljubavlju veća i jača nego kod drugih.
Sasvim šašav i neobičan dokaz kojim se dokazuje i pokazuje ljubav, ali - hej! - ovo je XXI vek, nisu nam dovoljna dosadašnja uobičajena iskazivanja postojanja ljubavi, sva ta poetika, pogledi, prisustvo, sanjarenja, neobjašnjiva "hemija", patnje razdvojenosti, sumnje i rastanci, svi drugi opisi privlačnosti i ostali uobičajeni "leptirići", mi smo deca digitalnog milenijuma i treba nam odgovor od - MRI, ništa manje.
Evo kako i zašto je to "takmičenje zaljubljenih mozgova" organizovano, kako je teklo i kako završilo:
The Love Competition from Brent Hoff on Vimeo.
"If you think this sounds unromantic, you’ll want to reserve judgment. Though science may be the explicit focus here, the film has a touching human dimension to it." - kažu istraživači.
Skoro ništa od svega što su nam istraživači ponudili i ne liči na kakvu ozbiljnu nauku, ono - "mo`š mislit`! - istražuju zaljubljenost i to mozga, dokoni su, šta li, šta tu ima...", pa ipak to rezultatima i otkrićima ne umanjuje zanimljivost, koliko god ih je moguće osporavati, proveravati i istraživati još i još...
Ključne odgovore koje kad je o "zaljubljenom mozgu" reč, svi mi tražimo, MRI ipak ne daje i ne može dati, može samo digitalnom tehnologijom potvrditi ono što svet i ljudi znaju otkad je ljudi na svetu - nema moćnije sile (a ljudskog porekla) od - ljubavi.
Ljubav jeste čudo.
I lako je i često to čudo toliko i takvo da ti - oduzme mozak, odnese pamet, obuzme sve i natera te da, malom šalom na sopstveni račun, zapevaš "miruj, miruj, mozgu moj...".
Ne rimuje se ta pesmica nikako i ne verujem da će ikada ljudi prihvatiti da govore "volim te svim svojim mozgom!", ali - nije loše znati kako nam se sve vijuge i svi duboki lavirinti mozga menjaju kad se - zaljubimo.
Zašto baš tada, zašto baš tako i zašto baš u "toga i toga" ne verujem da ći ikakva nauka ikada otkriti - to će nauci izmicati, baš kao što nama ljudima izmiču "savršene ljubavi".
