Danas je Svetski Dan voda, ustanovljen od strane UN 1992 i biće obeležen širom sveta i tamo gde vode još uvek ima, a naročito (i sa velikim brigama) tamo gde vode - nema. petina čovečanstva nema direktan pristup pitkoj vodi (niti sanitarnim korišćenju voda), i to je jedan od razloga zašto je tema ovogodišnjeg Dana svetskih voda "svet je žedan zato što smo gladni" jer je hrana ustvari utelovljena voda i za proizvodnju svake vrste hrane potreben su ogromne količine vode.
Voda je dragocenost sveta, život sam i u mnogim delovima sveta bitka za dovoljno vode je - bitka za život.
Današnji dan treba da nas podseti ne samo na to koliko vode trošimo nego i sa kakovm lakoćom tu istu našu vodu koja nam je preko potrebna - zagađujemo, nemarnošću, arogancijom, bez svesti da svakim zagađivanjem reke, potoka, mora ili izvora - sami sebi uskraćujemo jednu dragocenu čašu vode dnevno.
Ljudi su sasvim šašava bića, ponekad sa nepojamnom lakoćom uništavaju sve ono bez čega im nema - života, kao da će se svet koji zagađujemo "popravljati" sam od sebe, kao da će se nekako "sama od sebe" uvećati ta količina od oko 2% kojom planeta raspolaže - oduvek, takva joj je priroda.
Nekad su za velike sukobe, ratove i konflikte "razlozi" (bar formalno navođeni) bili teritorija, rude, dijamanti, svila, začini, nafta, energija svake vrste, bilo šta što se jedni smatrali "svojim bogatstvom", a drugi mislili kao o "njihovom bogatstvu", ratova oko vode još nije bilo, a svi su izgledi da će potreba za vodom (koja je istovremeno i potreba za hranom) uz potrebe za energijom obeležeti decenije koje su pred nama. Mogu samo da se nadam - bez ratova, već uz svest da je voda naše zajedničko, planetarno dobro i da nema rata dovoljno strašnog koji može poništiti očiglednu potrebu da se to zajedničko ljudsko dobro (i dobro naše palnete) - deli i čuva, pametno i sa svešću o budućim generacijama.
Otkad znam za sebe - rastem uz Dunav, stari, mudri alasi su mi, još detetom, dali mudar, dragocen savet, rekli su mi "poštuj Dunav!" i to je moj jedini predlog za sve:::: da danas siđu do svoje reke i - zahvale se vodi.
Voda je život i čudo, a tome je red - zahvaliti se što postoji i čuvati ga da, neoštećeno, postoji i drugima, onima koji dolaze posle nas.
Jednom sam imala plan da jednom sjajnom i neobičnom čoveku pokažem jedno drvo koje poznajem od kada znam za sebe, jedno staro drvo na obali Dunava, udarano i šibano košavama, poplavama i nevoljama, ali i negovano brigom i pažnjom prirode i ljudi, htela sam da ga predstavim tom drvetu i Dunavu koji oko njega teče.
I taj plan mi nije uspeo, ali mi je Dunav - ostao.
