Vinjeta (vignette) je reč koja ima različita značenja i upotrebu, a originalno potiče od ideje "da se može sve napisati na listu vinove loze", dakle nešto sasvim maleno, precizno, filigranski izvedeno, sa ciljem da govori mnogo više od onoga što prikazuje:

"1. декоративни дизајн или мала илустрација, а  користи се на насловној страни књиге или на почетку или на крају поглавља.
2. гравирање, цртеж, фотографија, или нешто слично што је без јасних ивица, осенчено сасвим  постепено ка ивицама тако да  не оставља линије на граници.
3. декоративни дизајн којим се представљају гране, лишће, грожђе, призори или бића, све слично нечему у рукопису.
4. било сасвим који мала, угодна слика или приказ.
5. мала, грациозна књижевна скица, кратак текст"

Rituali završetka jedne i početka druge, nove godine, podrazumevaju da sebi i drugima poželimo kakvu lepu želju, da magijom čestitanja prizovemo sudbinu dobrih događaja i da podelimo nadu da će sve baš biti tako kako je i željeno...

Obično poželim sasvim male, naizgled jednostavne želje, neku finu, malu, sitnu stvar koja samo na prvi "prevarni" pogled izgleda sasvim lako ostvariva. A, naravno, najčešće - uopšte nije.

Ove godine želim da pokušam da zaboravim jednu vinjetu događaja, prizora i bića koji su (ispostavlja se) bili baš to - vinjeta koja je značila mnogo manje nego što je "prikazivala". Dekorativna, mala, graciozna, osenčena, ugodna ilustracija nepostojećih stvari - prava vinjeta za zaboravljanje.

I to - kad poželiš nešto da zaboraviš - samo na prvi pogled izgleda sasvim lako.Nisam do sada zaboravljala, namerno, ama baš ništa, pa ne znam kako će ta stvar teći...

Ispred mene je čitava jedna godina da proverim hoće li uspeti i umem li da zaboravim jednu vinjetu događaja koja je bila sve, osim onoga što sam ja mislila da vidim, gledajući u njene blage, fine, osenčene i nedovršene ivice...