glasine, ogovaranje, tračevi...

pet - 26.11.2010

Htela sam da piskaram o "istoriji glasina", o tračevima, ogovaranju, "prenošenju glasina", o neutaživoj ljudskoj potrebi da se "prepriča, komentariše, oceni, sudi, prosudi, kvalifikuje, vrednuje, omalovaži, opljuje, slaže, izmisli, štovišeširi kakva priča o nekome ili nečemu", o našim navikama i ritualima kojima "uživamo u spletkarenjima", "sočnim detaljima", "pouzdanim informacijama" o nadasve našoj izrazitoj sklonosti da uživamo u "negativnim definicijama drugih", odnosno da kroz glasine, intrige i spletke o drugima kažemo sve najgore, e da bi smo, samim tim, mi sami ispadali mnogo bolji.

I - trebalo mi je sinonima koje nemam na pameti da bih svo to piskaranje izgledalo kako sam ga samo zamislila, onako bez svih reči, samo kad pročitam da znam da nisam izostavila razne i bezbrojne reči koje u našem (ili bilo kom drugom jeziku) postoje da bi se što bolje, podrobnije i slikovitije opisao proces prenošenja glasina, sadržaja tračeva, okvira spletkarenja i sve dimenzije intriga.

O ogovaranu postoje sjajni citati kojima ništa ne treba ni dodati ni oduzeti:

Antoine de Rivarol
- "Od deset osoba koje govore o nama devet nas ogovara, a često ona jedina koja nas hvali - čini to loše."

Blaise Pascal
- "Kad bi svi ljudi znali što jedni o drugima govore, na svijetu ne bi bilo ni četvorice prijatelja."

Giovanni Guareschi
- "Ogovaranje je kao ruž: nalazi se na usnama svih žena."

Gotthold Ephraim Lessing
- "Ogovaraš li me iza leđa? Tome se baš neću žalostiti. Hvališ li me u lice? To ti neću zaboraviti."

Horacije
- "Ko kleveće odsutnog prijatelja, zloban je."

Napoleon Bonaparta
- "Ko zna laskati, zna i klevetati."

Oscar Wilde
- "Samo je jedna stvar gora od ogovaranja - ne biti ogovaran."

Tračevi su, kokanda, nezaobilazan deo ljudske komunikacije, bez njih se ne može i teško je reći kad su i kako nastali, verovatno neodvojivo od nastanka ljudskog govora kaotakvog.

Zašto tračarimo, ogovaramo, širimo glasine, spletkarimo, učestvujemo u intrigama, a uporno se pravimo da "kobajagi" to uopšte ne činimo?

Zašto taj naš ritual komunikacije može proizvesti mnogo nevolja nekom ljudskom biću, ali semi sami ne smatramo odgovornim za "širenje" glasina o nekome?

Zašto smatramo da će žrtve tračeva, glasina, ogovaranja, uvek biti neko drugi, a nikad i nikako mi sami, nesvesni da meta i žrtva ogovaranja može biti baš svako, učestvovao u "tračarenju" ili ne?

Zašto neke oblike "glasina" smatramo bezazlenim i sasvim "nevinim", neke opasnim i ozbiljnim, a neke toliko strašnim da umeju da izazovu masovnu paniku i histeriju ogromnog broja ljudi, pri čemu mnogi (usput) zaborave - zašto i otkud sva ta panika, kako je sve počelo?

Zašto ogovaramo na poslu, neprestano i kako se odbraniti ako postanemo predmet "živahnog ogovaranja i spletkarenja" na poslu, možemo li to uopšte?

Čini se da je "svaka priča koja krene da kruži" ustvari reakcija, odgovor na neki događaj, na neki problem, mada po sopstvenom sadržaju ne mora (nužno) da odslikava jasno na KOJI problem je trač, glasina, ogovaranje ustvari reakcija. Možda bi zato bilo razumno, kad god čujemo trač, kad god dobijemo poziv na ogovarnaje ili širenje glasina, da probamo da taj "poziv" odmotavamo unazad, da probamo da sagledamo postoji li neki događaj koji je trać i širenje glasina - pokrenuo. Da li će nam to pomoći, ako smo šrtve glasina? Teško i malo verovatno, ali bar će dati delimičan odgovor na pitanje "zašto?" ako ne umemo da razumemo otkuda malicioznosti, zlobe, pakosti, zajedljivosti, svojevrsnog "verbalnog nasilja" u nekom od tračeva ili ogovaranja koje čujemo.

Kakva je razlika trača ili ogovaranja u odnosu na spletke ili intrige?

Kod ovih prvih, glavna odlika je - spontanost. Glasina se samo širi, na neodoljivo pitanje "jeste čuli....?" retko ko kaže "ne zanima me", sadržaj trača se spontano prepričava, sadržaju se po volji dodaje i kao da ima neki svoj sopstveni život kojim "virtuelno" postoji nezavisno od realnih i živućih "objekata" ili "žrtava" trača. Ta spontana glasina koja se o nekome širi ume da nas zabavi bilo kao anegdota o nečemu što s enekome desilo, bilo kao "pouzdane informacije" o nečijem životu koje inače nikako ne bi smele dospeti do šireg kruga ljudi.

Kod intriga i spletki stvar je unekoliko drugačija - one se pokreću smišljeno, imaju cilj, često su potpuna izmišljotina i takozvana "bela, ćelava laž" jer se ima "namera i pakleni plan" da se neko ocrni, da se nekome naudi, da se nekome nanese patnja (do nezamislivih granica). Intrige i spletke mogu imati (nažalost) i krajnje tragične ishode po žrtve kojima su namenjene, a u nekim svojim oblicima su skoro pa legalno sredstvo za ostvarivanje sopstvenih ciljeva.Intrige i spletke često karakteriše i manji broj direktnih učesnika, širenje glasina ima "kontrolisanu spontanost" i često poprima oblike klasičnih "kampanja" u kojima se inaće zagovaraju stvari koje su ZA nešto, a ne PROTIV nekoga ili nečega.

Ali i jedno (tračevi i ogovaranja) i drugo (spletke i intrige) su - širenje glasina. U koje ljudi s lakoćom poveruju i samo retko odreaguju sa "ma da li je moguće?!", a čak i u tom slučaju glasina se ipak - pronosi dalje, sa ili bez sopstvene iskazane neverice.

Rečenica "proneo se glas..." ima neverovatnu snagu prave, istinite vesti i izaziva i reakcije kao da se radi o - pravoj, istinitoj vesti.Ponekad u takvom glasu (glasini) ima istine, ponekad - ne, ali to ne utiče na "brzinu prOnošenja glasina", skoro nikako.

Hans-Joahim Nojbauer u svojoj knjizi "FAMA - istorija glasina" govori upravo o uzrocima i posledicama širenja glasina::

"Glasine su uvek bile deo svakodnevne komunikacije, stvarale su paniku i pogrome i uticale na naše poimanje istine, a time i na naše ponašanje. Knjiga Fama Hansa Joahima Nojbauera istorijski je pregled glasina koji obuhvata široki raspon od „božanskog glasa“ koji je 375. godine pre Hrista učinio atinskog političara Timarha žrtvom seksualnog skandala, pa sve do glasina u vezi sa aferom koju je američki predsednik imao s Monikom Levinski. Autor ističe da onaj ko hoće da tumači glasine mora da poznaje njihov istorijski kontekst. Nemoguće ih je razumeti ako se ignoriše činjenica da su one uglavnom nevidljiva literatura koja neprestano menja svoj oblik. Fama govori o slikama koje su različite epohe i kulture stvorile o ovom fenomenu, o načinima na koje ih je društvo zaustavljalo, suzbijalo, istraživalo ili stvaralo. Ono što svi pričaju još uvek nije glasina, već je glasina ono za šta se kaže da svi pričaju. Glasine su citati ili varijacije citata, s tim što ostaje neodređeno koga citiraju."

Knjiga je izuzetno zanimljiva, ali kao i bilo koje drugo štivo "o glasinama" može pomoći samo razumevanju ove svakodnevne ljudske pojave, navike i rituala, ali SNAGA naših sklonosti ka "šienju glasina" čini se da će zanemariti sve pročitano i naučeno - prvog trenutka kad - čujemo kakvu novu glasinu, kakav zanimljiv trač, kakvo sočno ogovaranje...I tako glasine nastavljaju svoje nezaustavljive i nikad prekidane krugove i spirale, i biće ih dokle god je i nas ljudi, pa ma gde god se nalazili i ko god bili...

GLASINE KOJE SU STVARALE I MENjALE ISTORIJU
Piše: Hans-Joahim Nojbauer

Trgovina krvlju dece obešene u šumi

GLASINE KOJE SU STVARALE I MENjALE ISTORIJU 1
Piše: Hans-Joahim Nojbauer

„Dobro obavešteni” tragično završe

GLASINE KOJE SU STVARALE I MENjALE ISTORIJU 2
Piše: Hans-Joahim Nojbauer

Trgovina krvlju dece obešene u šumi

„Dobro obavešteni” tragično završe

Blebetanje teške kategorije

Gestapo hapsi i zbog višeglavih zmajeva

Revoluciju ruše ulične intrige

Zavedena pa ostavljena udovica

Rimski brbljivci preteče novinarstva

Ubi ga dobar glas

I piromani imaju pravo na slavu

Najlepše laži na geografskim kartama

Kad dođu ratovi ode pamet

Bakalin unapređen u pritajenog špijuna

Najjezivije priče najduže traju