Talas se definiše kao poremećaj (promena) u prostoru i vremenu, čijim prostiranjem se prenosi energija, pri čemu se talas može kretati kroz materijalnu sredinu ili kroz vakuum. Tako, u najširem smislu, o talasima govori fizika ili matematika. Utešna definicija, rekla bih. 

Fizika talasa je inače jedna neverovatno zanimljiva oblast, upitanost fizičara nad jednim jedinim svetlosnim zrakom, što kao talas dopire do nas sa Sunca, dovela je do najneverovatnijih otkrića koje danas živimo, nošeni talasima ljudske radoznalosti da se sazna više, da se otkrije baš sve, da se dopre do izvora Prostora i Vremena, odakle je krenuo Prvi Talas.

Ali, ljudima je talas i jedna od najčešćih metafora koju upotrebljavaju da bi opisali neku svoju emociju ili njene promene u vremenu, da bi pojasnili tok ili promene nekog procesa u vremenu, da bi sažetije iskazali svoj "hod" po usponima i padovima, kroz pobede i poraze, da bi podsetili na neophodnost nade, govoreći da dobri i loši periodi jednostavno - dolaze u talasima.

Najlepša osobina talasa je da se mogu - prepevati u tonove i muziku. Da se, sažeti u metafore, i sami mogu poslati kao poruka, baš kao što se boca sa porukom baca u talase, s nadom da će negde i do nekoga - dopreti.

Pesnici kažu da su šum talasa i huk vetra najstariji tonovi koji se nisu menjali od kada ih je, kao zvučni talas, priroda prvi put proizvela. Oni romantičniji tvrde da dovoljno duboke, prazne, velike školjke, u sebi čuvaju taj zvuk i da ga se može čuti iz nje, priljubljene uz uvo.

Od početka do kraja vremena - život u talasima. Lepo.