Suvenir je reč francuskog porekla i znači "za sećanje, za uspomenu", ali je skoro potpuno "internacionalizovana", tako da su je prihvatili mnogi jezici i koriste je u originalu (ili neznatno izmenjenu "odomaćivanjem" u nekom jeziku).

"A souvenir (from French, for memory), memento or keepsake is an object a traveler brings home for the memories associated with it."

Izuzetak je, recimo, Japan:

"In Japan, souvenirs are known as meibutsu (products associated with a particular region); and omiyage, candies or other edibles to be shared with co-workers. Omiyage sales are big business at Japanese tourist sites."

...jer u Japanu su suveniri (mahom i originalno) svedeni na tu posebnu vrstu slatkiša koja se donosi na poklon sa putovanja, retko šta drugo.

Danas, kratak, srdačan i prijatan susret sa dva drugara "iz daleka", pridošlih na kratko "praznično" hodočašće kući i, posle mnogo vremena, spremni na malo "produženi boravak", a sve u želji da provere da li bi se možda mogii - vraćati kući.

Puni su pitanja, razdragani boravkom koji je pravo malo "meškoljenje" u prostoru njihovog odrastanja, u čemu uživaju i to - ne kriju.

I u nekoliko prvih rečenica, jedan od njih, sasvim veselo primeti:

.- E, gari, nemaš pojma koliko smo se radovali kad smo se setili kako si pre jedno sto godina kazala "suveniri?! maneš mene s tim, to se ne kupuje, to ili skupljaš svaki dan ili si pojmaroš za pravljenje uspomena, maneš me suvenira...!", pa tebi jedino ništa nismo kupili i nismo se maltretirali smišljanjem..."

Zajednički smeh.

I bi mi drago što se toga setiše, jer i dalje mislim da je to - tako. Rutinski "opredmetiti" sopstvene uspomene na ljude , mesta i događaje, oduvek mi je ličilo samo na nedostatak napora da se ono što je stvarno važno - sačuva u sećanju, takvo kakvo je bilo, pa izazvalo neku emociju vrednu pamćenja. I - i dalje mislim da se to može činiti svaki dan, ne mora se putovati nigde, svaki dan ima šansu da bude obeležen trenutkom koji, zapamćen, postaje "suvenir" toga dana. U danima kada takvi trenuci izostaju može ih se, te već sačuvane trenutke, "izvući" iz sećanja po volji i želji...

Noćas malko prebiram po "suvenirima" skorašnjih neverovatnih i lepih doživljaja, prizora, susreta i događaja i nadam se da to ponekad rade i ljudi koji poklanjaju ili bivaju darovani pravim "suvenirima", jer ti mali predmeti imaju samo tu svrhu, tako mi se čini. Da razbistre, osvetle i ožive potpuno sećanje na nešto, na nekoga, na "negde" i to toliko snažno da sve izgleda kao da se ponovo događa...

Takve osobine imaju i zvuci i boje i mirisi i ukusi - ponekad nesvesno prikupljeni "suveniri" važnih trenutaka koji nam uskovitlaju sećanje kad se od nekuda iznenada pojave...

I sve što je već bilo učine da izgleda kao da se nanovo dešava...

`Ajmo, Maestro - muzika je najbolji suvenir, tako ja mislim...