GALIUM VERUM - ivanjsko cveće, gospin prostirač, ivancvet, jovansko cveće, brocika, sirištica,...

(Ivanjsko cveće je biljka visine 60 do 150 cm. Stabljika je četverouglasta s četiri izrazito ispupčene linije.Šest do osarn listova, zajedno s uvrnutim rubovima, poređani su u pršljenu jednom žilom. Cvetovi imaju jaki miris poput meda, a ukus im je kiseo i trpak.)

Ivanjsko cveće je lepo, lekovito, mirisno, livadsko cveće koje je ritualno povezano sa letnjom dugodnevicom, sa letnjim solsticijem koji za "našu polovinu planete" pada između 21. i 24. juna, svake godine.

Dakle - letnja dugodnevica, još jedna i još jednom:

Danas, u ponedeljak 21.06. u 12.28  po našem vremenu, nastupa letnji solsticij (dugodnevica, suncostaj), vreme najdužeg dana na severnoj hemisferi koji označava dolazak leta i "trodnevno visoko stajanje Sunca", slično kao što zimski solsticij u decembru označava "Dan najduže noći" i "trodnevno nisko stajanje Sunca" na najnižoj tački neba.

Koliko god postoje pisani tragovi o  ljudima, koliko god legendi i mitova smo uspeli da upamtimo i sačuvamo od zaborava, sve, baš sve, govore o proslavama i zimskog i letnjeg solsticija, o ritualima, obredima, verovanjima, običajima ljudi širom planete koji svi neverovatno liče jedni na druge koliko god, u pradavnim vremenima, ljudi bili međusobno geografski udaljeni i naizgled bez ikakvog kontakta.

Uz ivanjske običaje letnjeg suncostaja, vezana je komedija Williama Shakespearea „San Ivanjske noći“ (A Midsummer Night's Dream, 1594.). ili - "San letnje noći". Čudesna priča.

Venčiće ivanjskog cveća pletu devojke o suncostaju i bacaju ga u vodu. Legende kažu da put tog cveća pokazuje devojci znakove nekog imena po vodi ili pokazuje put do njenog dragog. Legende još kažu da "midsummer" magija ume da učini da pleteno ivanjsko cveće plovi i uzvodno i nizvodno visokim letnjim vodama.Dan najdužeg svetla poptuno izmeša san i javu, magija noći je kratka i slaba i živi se tri dana negde između, po ivici maštanog i stvarnog.Najbolje vreme za življenje, tako ja mislim.

Jovan (Ivan) Krstitelj rođen je na letnji, a Isus na zimski solsticij, po legendi, i prvom se u čast pale ivanjske vatre, a drugom - badnjak, bar u našoj tradiciji (a badnjaka ima  i kod drugih naroda).

Obe su vatre, čini mi se, i u čast  naše "vatrene lopte sa neba" bez kojeg je život nemoguć, od kojeg zavisimo i koje nas čini takvim kakvim smo, ustvari. Ili kakvim smo nekad bili, dok nam je baš sve zavisilo od Sunca, Meseca i svetlucavog zvezdanog neba koje mi, živeći u osvetljenim gradovima, odavno nismo čestito videli.

Kažu, takođe, (ako ne lažu) da se svi snovi snevani u noći letnjeg solsticija - ostvaruju, da za vreme letnjeg "suncostaja" ljude u snovima pohode vile i druga čudna šumska bića i da se treba čuvati razgovora sa njima u snovima, osim ako niste - Shakespeare.

Ili ako vam radoznalost nije takva i toliko "vatrena" da ne odolevate razgovoru sa strancima i čudnim bićima u snovima (koje solsticij ume da pomeša sa javom). Ništa lepše, ako se ja pitam.

Meni se i inače čini da nam Sunce (i o solsticiju i svaki drugi dan) svima šalje samo jednu, jednostavnu poruku - život je pokretni praznik.