Tvrdnje, šale i skupštinski stenogrami

Stenogram se vodi za vreme sednice Narodne skupštine repubilke Srbije i uvek se navodi kao dokaz da se nešto zaista dogodilo ili nije.

Juče su mediji objavili sledeću vest:

A evo šta piše u izvodu stenograma sa sednice od 08.05.2007., sednice na kojoj je bila izrečena izjava koja se sada komentariše "kao šala".

"Predsednik" se u stenogramu piše umesto imena Tomislav Nikolić, a imena ostalih poslanika koji su učestvovali u diskusiji samo su navedena, bez njihovih diskusija (samo zbog dužine teksta, ako vas zanima mogu dodati)

Dakle, ovako je izgledala sednica :

ГОРДАНА ЧОМИЋ: Даме и господо, рекламирам повреду Пословника, члан 27, који говори о надлежностима и обавезама председника Скупштине и члан 104, који говори о обавезама понашања свих народних посланика, па тако и председника Скупштине.

            Молим председника Скупштине, са надом да је у питању само заборав и превид, да скине беџ са ревера док председава Народном скупштином.

            Са ове говорнице, више пута сам јасно казала да сматрам недопустивим, да сматрам кршењем основних људских права да је након добровољног одласка, а по подигнутој оптужници, проф. Војислав Шешељ у притвору у Хагу, а да му процес још није почео.

            Разумем и странку и посланичку групу која ношењем беџа изражава протест. Председник Скупштине је председник Скупштине. На реверу може да стоји само застава Србије и да тим изражава исти протест. Фотографију, народни посланици добацују да је лик Војислава Шешеља застава Србије – није.

            Војислав Шешељ је председник једне политичке странке, а застава Србије је застава под којом се сви окупљамо: и оних милион и 200 хиљада који су гласали за вас, 920 хиљада који су гласали за ДС, 600 хиљада који су гласали за ДСС, по 200 хиљада бирача који су гласали за ЛДП, СПС и Г17 плус, а да не говоримо о драгоценим гласовима на основу којих су припадници националних заједница у овој скупштини. Председник Скупштине треба да представља све нас. Слику може да држи на столу, а беџ не би смео да буде на реверу. Хвала вам.

            ПРЕДСЕДНИК: Претпостављам да очекујете објашњење. Носим беџ на коме пише "Стоп хашкој тиранији". Мени то не смета, а ставићу на гласање пред Народну скупштину да ли то смета већини посланика у Народној скупштини. Ако било коме од вас буде угрожено било које људско право и ако протест против тога будете изражавали беџом, донесите ми тај беџ и ја ћу га носити за време Народне скупштине Републике Србије.

---------------------

Sledi diskusija u kojoj učestvuju PREDSEDNIK skupštine, i narodni  poslanici AELKSANDAR VUČIĆ, DRAGOLJUB MIĆUNOVIĆ, MILAN MARKOVIĆ

---------------------

МИЛАН МАРКОВИЋ: Господине председниче, јављам се по члану 100, повреда Пословника.------

---------------------

На крају, господине Николићу, ви сте председник Народне скупштине Републике Србије. Нисте ви неки руски службеник, који је овде на привременом раду. То што је иза вас, господине Николићу, јесте застава Републике Србије, изнад се налази грб Републике Србије. Ово није руска провинција, ово је Србија и ви треба да штитите интересе грађана Србије.

            ПРЕДСЕДНИК: Нажалост, морам да се сложим са вама. Нажалост, ово није руска провинција, али ово никада неће бити ни колонија Европске уније. То вам гарантујем.

            Изволите, господине Вучићу.

Sledi diskusija u kojoj učestvuju narodni poslanici ALEKSANDAR VUČIĆ  i  ČEDOMIR JOVANOVIĆ

---------------------

ПРЕДСЕДНИК: Свима вама дугујем једно објашњење. Мислим да ћете сви бити задовољни. Ништа нисам урадио мимо Пословника.

            То зна и госпођа Чомић, она сада тражи реч.

            Увек када је имала нешто важно да вам саопшти, док је водила седнице Народне скупштине, саопштавала је то у складу са чланом 225. став 1. Пословника Народне скупштине Републике Србије, који каже да народни посланик има право да буде обавештен о свему што би могло да му помогне у обављању његове посланичке дужности.

            Значи, ја вас, а чека вас заиста много посла у вези Косова и Метохије, само обавештавам, обавестићу вас када стигну неки други телеграми, подршке или осуде онога што радимо.

            Ваљда нећу да кријем од вас, ако нам се неко обрати, а посебно ми заиста чини част, извините, господине Чанак, прво ће госпођа Чомић добити реч, да не стојите, да вас обавестим да је наш избор демократски подржала Руска Федерација. Не избор Томислава Николића, него посао који смо обавили у складу са демократским правилима и процедуром.

            Зато, ако желите да вас не обавештавам, ја ћу да се распитам који број посланика не жели обавештење, па ћу да вам најавим када имам неко обавештење да, евентуално, то обавештење не саслушате.

            ГОРДАНА ЧОМИЋ: Даме и господо народни посланици, рекламирам повреду члана 27. Пословника Народне скупштине Републике Србије, који говори о овлашћењима председника Народне скупштине. Председник Народне скупштине дужан је да све своје послове обавља у складу са законом.

            Сматрам да нема закона, а поготово не Устава Србије, нити било ког другог прописа, који би дозволио председничку слободу председнику Скупштине да изрази своје жаљење што нисмо руска провинција. Погледајте у стенограм.

            Председник Народне скупштине, господин Томислав Николић рекао је да, нажалост, нисмо руска провинција, па нећемо бити ни колонија.

            Недопустиво је да председник Народне скупштине оваквом реченицом евентуално најављује да је спреман да разговара о условима под којима би, док је он председник Народне скупштине, Србија постала да ли руска провинција или колонија.

            Мени је драго...

            (Немања Шаровић: Зашто не би могла да буде?)- dobacivanje

            Господин Шаровић каже – зашто не бисмо могли да будемо руска провинција?

            Значи, ради се о стратегији политичке странке која је спремна...

            (Аплауз)

            Молим председника да ми урачуна аплауз у време које је одређено за повреду Пословника.

            ПРЕДСЕДНИК: Имате све време овога света.

            ГОРДАНА ЧОМИЋ: Хвала вам, господине председниче.

            Дакле, још једанпут, пошто је очигледно из ових пар добацивања да се ради о политичкој вољи највеће посланичке групе, која подржава председника Скупштине, да постанемо на овај или онај начин руска провинција, подсетићу вас, господин Вучић је рекао да лажем и да ли сам чула, па питам господина Вучића да ли је чуо господина Шаровића, који је рекао – што да не, баш би било добро да будемо руска провинција.

            Мени је драго што је и амбасадор Руске Федерације и Руска Дума поздравила избор, и драго би ми било да сте данас потрошили 45 минута на читање телеграма и честитки из ЕУ, широм света, из Интерпарламентарне уније, из Парламентарне скупштине ОЕСЦ, из Црноморске иницијативе и свих интернационалних организација које се баве парламентима, јер је то доказ угледа земље. Ја вас молим, разумевајући да је ипак стигла награда за ваш дугогодишњи посланички рад у виду позиције председника Скупштине, да заборавите сву жељу којом сте хтели да постанете председник Скупштине, да скинете беџ и да заиста оно што изговорите – изговарате у име слободне независне државе Србије. Хвала вам.

            ПРЕДСЕДНИК: Госпођо Чомић, Устав Србије дефинише шта ко ради, па тако влади, чланом 123, даје право да утврђује и води политику, а председнику Србије, чланом 112, да представља Републику Србију у земљи и иностранству. Оно што ја волим и желим, ја то хоћу да вам кажем. Ви сте мени рекли оно што волите и желите и нико вас због тога овде неће опомињати, а верујте ми да бих и ја највише волео да смо данас добили честитке из тих ваших европских...

            (Гордана Чомић, са места: Наших заједничких.)- dobacivanje

            Ваших, ваших. Дозволите ми да имам своје мишљење. Знате, ја не знам шта је њих мотивисало да нам данас не честитају избор. Заиста, покушавам да сазнам шта им се у процедури није свидело, у начину предлагања, начину избора. Биће да је само једна ствар. Биће да је то оно што су грађани Србије осетили – пет милиона их је ноћас гледало пренос. Ово представља долазак СРС на власт. А, ово значи да они више неће моћи да шпартају и да нам цепају земљу како они хоће. И зато та њихова бојазан од избора. Да, нико ову земљу више неће моћи, тек тако, уз много отпора – да, али тек тако уз сагласност оних који је воде, више нико неће моћи да је цепа. Можете све да кажете, али не дозвољавам вам да се мешате у моје мишљење.