Nikad sasvim na javi i nikad sasvim u snu. Nešto kao "San i Java, Borneo i Celebes" (M.C.), nešto kao neprekidna i dvostruka istovremenost.

"...never sleeping, never wholly awake..."

ili čak "spavati, možda malo sanjati....". With only oneyegonedreaming.

Reči o W.S.

• Jorge Luis Borges
  • "Historija dodaje da je prije ili poslije smrti došao do boga kome je rekao: Ja, koji sam uzalud bio toliko ljudi, hoću da budem samo jedan i ja.
  • Božiji glas, koji je dopirao iz nekog kovitlaca, odgovorio mu je: Ja takođe nisam; ja sam odsanjao svijet onako kako si ti odsanjao tvoja djela, moj Šekspire, a među oblicima moga sna nalaziš se i ti, koji si poput mene mnogi i niko." (Everything and Nothing)

- Maestro, jesmo li sada budni ili snevamo?

- Kako god želimo, nema nikoga drugog sem nas ko bi o tome mogao odlučiti....

- A kad sanjarimo i snatrimo, šta smo onda? Budni ili usnuli?

- Oba, istovremeno

- Kako ćemo nas dvoje, nađeni, znati vodimo li ovaj razgovor u snu ili na javi?

- Nećemo znati, nikako. Sve je uvek "među javom i međ` snom"....

Snovi su jedno pravo, malo, svakodnevno, bajkoliko - čudo. Otkad je ljudi otad je i snova, otad je i onih koji sanjaju i onih koji se snovima i njihovim značenjima bave. Ne može se zamisliti (niti pronaći) umetnost, književnost, poezija, slikarstvo, mitovi, legende, muzika, politika, medicina, psihijatrija, psihologija, komunikacija, vrhunsko zanatstvo, putovanja, veliki pronalasci, naši svakodnevni mali poduhvati....ništa od toga se ne može ni "pronaći" ni zamisliti - bez snova.

Ima i ljudi koje prvo sanjate, a tek posle ih sretnete. I - obrnuto, naravno.

Hold fast to dreams 
For if dreams die
Life is a broken-winged bird
That cannot fly.

Hold fast to dreams
For when dreams go
Life is a barren field
Frozen with snow.

“Do not spoil what you have by desiring what you have not; remember that what you now have was once among the things you only hoped for”

Epicurus

C.S. Lewis

“You are never too old to set another goal or to dream a new dream.”

Zašto sanjamo? Čemu se to snovima prepuštamo? Zašto nam neki pravi ("spavajući") snovi ponekad toliko znače? Zašto svoje želje, nade, svoje čežnje - zovemo snovima?

Sve i svakorazne (dokazane ili ne) teorije o razlozima zbog kojih sanjamo čine mi se neuverljive, nepotpune, nedovoljne...

Zašto sanjamo?

Zato.

"Šta sanjam i šta mi se događa" (I. A.) - je jedan od najboljih naslova koje sam pročitala, ikada.

"Mutno je sve to u nama, Beatriče" (M.K.) je jedna od najboljih dramskih replika ikada napisanih.

"Budan ja kradem ono što oni sanjaju" (B.M.) je jedan od najopasnijih stihova koje pesnik može napisati.

"....The Stuff That Dreams Are Made Of..." - je čuvena rečenica (i tako dobra!)

"Sanjar je onaj koji samo po mesečini vidi sve puteve, a kazna mu je ustvari da tako ugleda zoru pre svih drugih na svetu, kazna, a ne nagrada." (O.W.)

"I have a dream....." (M.L.K.)

"I, being, poor, have only my dreams;
I have spread my dreams under your feet;
Tread softly because you tread on my dream" - W.B.Yeats

" For my part I know nothing with any certainty, but the sight of the stars makes me dream."
-- Vincent van Gogh

Zamislite samo koliko puta tokom samo jednog dana čujete reč "san" ili je sami izgovorite...Zamislite da ta reč i sve ono što ona znači (pa bilo to šta bilo) - ne postoje, uopšte....Može li se takvo šta uopšte zamisliti i na šta bi ljudi, i ovako šašavi, tek onda ličili?

Snovi su najjednostavnija metafora nas samih, svega onog što jesmo i što bi voleli da nismo....simboli naše lakoće i naših strahova, slike pune boja i zvukova naših neostvarenih želja i naših najgorih noćnih mora, kratke (i često nerazumljive) reči o  našoj prošlosti i budućnosti, sjajni bljesak kojim razbijemo potpunu i neuhvatljivu  tamu svog nesvesnog koje nam se "otima" po dnevnom svetlu,  i snovi su  neophodna  poruka o svemu zaista važnom što se na javi ne usuđujemo da zovemo i smatramo važnim.

I kad god čujem ljude koji se sanjarima ili njihovim snovima, pravim ili na javi,  podsmevaju, rugaju ili  cinično i "s visoka" izgovaraju "ma daj, život je nešto drugo" - ja znam da razgovaram sa ljudima koji, uplašeni nekad i jednom, nikada neće ponovo steći hrabrosti da žive svoje ili tuđe snove.

Ali će i oni - sanjati.

Snove će zaboravljati - ali će ih sanjati.