Romi - narod najnevidljiviji

Dva događaja su me potakla da pišem o "nevidljivosti" Romkinja, o životu najbrojnije evropske nacionalne zajednice koja je tužni šampion predrasuda i stereotipa, getoizirana u svakom društvu, najniže na lestvici siromaštva i tako često - potpuno nevidljiva većini "nekih drugih" na čijoj margini živi. Prvi je bio komentar koji sam čula, a glasio je "Da li ste ikada čuli za militantne grupe Roma, za Rome koji promovišu netoleranciju ili mržnju prema nekome?". Stvarno, da li ste čuli? A drugi događaj je reakcija grupe javnih ličnosti nakon brutalnog ubistva mladog Roma kojeg su iskasapili njegovi vršnjaci u predgrađu Beograda - rešili su da javno nose majice na kojima piše "i ja sam Rom!". Slične majice su ljudi nosili u Sloveniji za vreme državnog maltretiranja jedne romske porodice.
Ko su Romi pored kojih živimo? Ima li poznatih, slavnih Roma? Iznenadićete se kad pogledate ove linkove.

Koliko predrasuda imamo o Romima? Jedno regionalno istraživanje javnog mnjenja kaže da ogromna većina "većine" veruje u njihovu sklonost ka sitnom i krupnom kriminalu, tvrde da se lenji i neodgovorni, da sami ne žele da menjaju svoj način života, više od polovine ne želi da živi u blizini gde žive Romi, još veći broj ne bi volelo Roma u porodici ili za prijatelja. Ovakvim stavovima ljudi pokušavaju da prikriju svoju netrpeljivost, svoju spremnost da se prema Romima odnose s grubošću, da ih omalovažavaju i ponižavaju.
A niko ne ume da objasni ZAŠTO. Samo misle da mnogo bolji od njih, samo zato što nisu Romi, nego neko drugi.
Kad je u pitanju etnička distanca prema drugima, znaju da navedu razloge (istorijski sukobi, verski razlozi,...), dakle umeju da racionališu svoju netrpeljivost. Kad su Romi u pitanju - najveći broj njih nije imao nikakva loša iskustva sa Romima, ali eto.....
A Romkinje? Možemo li zamisliti nivo njihove marginalizacije i diskriminacije kao žena u etničkoj grupi koja je toliko udaljena od svih ostalih? Njihova prava, elementarne uslove za život, za školovanje....Sve što možemo da čujemo je da su žrtve trgovine ljudima, da mlade rađaju i da često mlade i umiru. Ili kao u Slovačkoj da se bez pristanka i pitanja odlukom države podvrgavaju nasilnoj sterilizaciji.Koliko nasilja kao životno iskustvo ima devojčica od 15 godina, ako je Romkinja? Prihvataju li je u školi, ide li u školu uopšte? Kakav je život čeka, tu pored nas, ali potpuno NEVIDLJIVA?
Srbija je jedina evropska zemlja koja će u nacionalnom parlamentu imati dvojicu poslanika romskih političkih partija. Ta dvojica moraju imati našu podršku i pomoć da nađemo dobre odgovore na pitanja o kvalitetu života Roma i Romkinja, tu oko nas. Da više ne bude nijednog brutalnog ubistva i da majice "i ja sam Rom!" postanu sećanje na vreme kad su se neki od nas trudili da bar predložimo svima da širom otvore oči i da ih VIDE. Kao ljude. Jer Rom znači čovek.
Savet Evrope, kojim će Srbija predsedavati od maja ove godine proglasio je "Dekadu Roma 2000-2010" obavezujući države članice na postupke kojima će Rome uključiti ravnopravno u sve društvene tokove. I Romkinje, naravno. Sprovođenje svih tih planova pokazaće svim Evropljanima koliko su - Romi. To jest - ljudi.