Svaka je muzika i za uši i za sva druga čula, za ona druga klasična četiri i za ono "šesto čulo" koje pokušavamo da probudimo pravom muzikom u pravom trenutku, kao da će budući doživljaji koje muzikom slutimo, biti "dovučeni" u realnost ako poslušamo instinkt, prepustimo se slučajnosti i dozvolimo da nas neka muzika "pronađe", da obeleži trenutak, dan ili noć, da obeleži emociju, jasnu ili naslućenu i da tako u nama - ostavi prijatnost kao uspomenu. "Za zauvek" rekla bi deca.

Takvu muziku možemo naći na koncertima, možemo je naći nekako "usput" dok radimo bilo šta, može nas obradovati tokom vožnje, tokom  dobre kafe ili pića na kakvom ugodnom mestu ili na sasvim neočekivanim mestima kao što su ulice ili prolazi koji zauzmu - ulični svirači raznih tonova i boja.

Ili može biti povod ritualu kupovine "slušalica za muziku", tog čarobnog izuma kojim kreiramo ono posebno slušanje muzike (noću pogotovo), slušanje koje je i uživanje i uteha i doživljaj i odmor i osveženje i utešna zamena za svaku drugo, željeno a nepostojeće slušanje te iste muzike, na bilo koji drugi način, na bilo kom drugom mestu, sa bilo kim drugim. Muzike koja je samo za - slušalice. U koje uronimo, bivajući ni u snu ni na javi. Ili "među javom i međ` snom"...