Prednost fizike (ili matematike, ili matematičke fizike - to je prava kraljica među disciplinama!) je što daje mogućnost za "drugi" ili "drugačiji" pogled na razne teme, stvari, pojave i prizore. I ako samo malo "pustiš mašti na volju", čitave oblasti koje fizika (ili matematika) proučava ili opisuje mogu postati sjajne metafore za teme koje "na prvi pogled" nemaju nikakve veze ni sa jednom od tih nauka. Uvek treba "baciti i drugi pogled" na sve stvari, oduvek to tvrdim, nije skupo, a može da se desi da - nema cenu.

Postoji par oblasti iz fizike/matematike o kojima ljudi retko (ili nikad) ne popričaju, a koje se, rekla bih lepotom, izdvajaju iz svih ostalih koje upravljaju našom svakodnevicom (jer ja verujem da je naša svakodnevica tok vremena kako ga mi razumemo u kojem se, bez pogovora, povinavamo svim zakonima prirode koje fizika zna, proučava ili pokušava da otkrije). Jedna od njih je oblast "prostih brojeva", a druga - raspodele, razne i među njima "računi" za verovatnoće raznih događaja, opet razne. Prosti brojevi (2,3,5,7,11,17,19,23........), osim što ih prepoznajemo u muzici (harmonici), u skladu kojim se priroda gradi (nizovi, izabrana fizička stanja), u "čudnim, računima", u raznim matematičkim funkcijama (najslavniji trenutno nerešen problem je "Riemann hypothesis"), imaju u svom nizu samo jedan paran broj - dva, svi ostali su neparni. Za razliku od recimo magičnih brojeva fizike jezgra - gde su svi brojevi parni, a ima ih ukupno sedam. Ili broj 153 kojeg nalazimo zapisanog i u Bibliji, a koji ima sasvim neobična svojstva....

Ni ne znamo koliko duboko je u nama svest o brojevima, prostim ili običnim, kad vođeni sujeverjem, uverenjima ili očiglednim koencidencijama biramo "svoje brojeve", vežemo se za njih i našim izborom, oni postaju sasvim posebni i drugačiji od svih ostalih brojeva. Tako je razvijena i numerologija, kao "ivična disciplina", poput astrologije, na primer. Sve prepuno lepih brojeva.

Raspodele su, ustvari, meni još zaimljivija tema.

Jedna od njih je "normalna" (ili "Gauss" raspodela, kako joj fizičari ponekad "tepaju" ili "zvonasta", a tako se mnogo, mnogo stvari "krije" ispod tog zvona!) i zbog nje ustvari postoji ovaj dugački uvod o fizici/matematici i zgodnoj prilici da se na sve "baci i drugi pogled".

Naime, ako "pustimo sebi slobodu interpretacije raspodela", ako razumemo i prihvatimo da se većina događaja u našem životu odvija sa nekom verovatnoćom, onda možemo kazati ovako:

- postoji neki konačan broj događaja koji će svako od nas imati kao doživljaje  (sopstvene), mi taj broj ne znamo (niti možemo znati), ali znamo da svaki događaj, zamišljen, željen ili neželjen, ima neku verovatnoću da se dogodi baš nama, a ta se verovatnoća mora povinavati nekakvoj raspodeli (neka bude normalna, recimo )

- većini ljudi se tokom života dešavaju vrlo slični događaji (koje svako pretvara u "svoje doživljaje", naravno) i svi ti događaji su na nekakav način "raspoređeni" u našem vremenu čiji tok mi doživljavamo kao "linearan, nepovratan" (od rutine svkodnevice, preko raznih veoma važnih događaja, susreta, ljudi, emocija, šta god nam već obeležava život.....)

- manjini ljudi se dešavaju događaji koje većina "registruje" kao "dešava se drugima" i prilično često oseća strasnu želju da se ti događaji "vrlo male verovatnoće koji se dešavaju vrlo malom broju ljudi" dese baš njima, dok im se događaju neki drugi događaji, kojima baš i nisu "impresionirani" dok ih pretvaraju u sopstvene doživljaje

Dakl, ako zamislimo da je moguće ovako se "igrati" sa raspodelama događaja  i njihovim verovatnoćama (koje, inače, neporecivo važe za razna stanja), logično je da se zapitamo "postoji li išta što mogu da učinim da se, u okviru moje sopstvene verovatnoće događaja, dogodi baš neki meni poželjan događaj i koliku verovatnoću ima ako baš ništa ne učinim i ako se malo potrudim da povećam verovatnoću za okolnosti u kojima se događa baš taj neki jedan, meni poželjan događaj?"

Zvuči sasvim logično da je očigledno bolje "izračunati" svoju sopstvenu "raspodelu verovatnih događaja", pa zastati, razmisliti, pažljivo pogledati i onda - raditi, misliti, činiti, stvarati okolnosti kojima neki događaj (koji i inače ima verovatnoću da se desi) - stvarno i dogodi.

Meni se čini da ljudi to ne čine dovoljno često, a mogli bi, tako ja mislim. Čak ni oni koji takav postupak inače koriste u svom poslu, svojoj profesiji (a ima ih onoliko!) vrlo retko pomisle "pa, ako važi za ovaj posao kojim se bavim da "izračunavanje" verovatnoća da se nešto dogodi daje rezultate, zašto to ne radim sa mojom privatnom, vlastitom verovatnoćom svih mogućih događaja u mom životu?". Retko kome to padne na pamet,  kao da je moguće da mi, ljudska bića, budemo na neki način "izuzeti" od opštevažećih raspodela verovatnoće, kao da mislimo da samo nekom svojom posebnošću i voljom možemo učiniti da za nas ne važi ono što važi za celokupnu prirodu. Čini mi se da zbog takvog stava, nepotrebno, ima na svetu, po raspodeli verovatnoće -maksimalan broj sasvim nesretnih ljudi. A ne bi moralo biti - u tome je sva čar verovatnoća i raspodela.

Izračunavati sopstvene verovatnoće, pošteno i po zakonima fizike/matematike ume da bude beskrajno zabavno. I čini mi se da češće dovodi do dešavanja koja su "poželjna" nego kad se "ne baca drugi pogled" na raspodele verovatnoća. Činjenica da je ta razlika mala i da se, bez obzira na uloženi trud u stvaranje okolnosti, poželjni događaji ipak ne dešavaju nije ništa drugo do potvrda da su, katkada, neizvesnost i poptuno neočekivani događaji jedna od najvećih draži i lepota koje su nam date u životu.

Tako nam se, uostalom, dešava - čežnja. Ili - žudnje, razne.

Kao "standardna devijacija" najdubljih ljudskih osećanja.

Interesantno je da deca, čak i sasvim mala, savršeno razumeju priču o "raspodelama" i odmah su spremna na "crtanje i igranje", ali odrasli - ne. Gledaju podozrivo i sumnjičavo i retko se upuštaju u igru. Šteta.

Danas je nedelja, idealan dan za igru. Poigrajte se sa nekim, učinite sasvim sigurnom neku verovatnoću da danas bude dobrih, poželjnih događaja koji se pretvaraju u lepe, važne, nezaboravne životne doživljaje.

Moguće je, jer je - verovatno nekim svojim konačnim brojem.