Predrag Brajović piše odlične eseje, promišljenom kontemplacijom kod koje lako uočavate duboko poštovanje zvuka, ritma i značenja svake pojedinačne reči.
Ima neke fine svežine u njegovoj poeziji i neke skoro neverovatne pristojnosti u njegovim naporima da, ma koliko ga "vuklo" da svoju zgradu reči izgradi kao kulu od slonovače svojevrsne "intelektualne odmaknutosti" od ljudi, od sveta i od svega, ipak kroz sve te reči prokulja život, jednostavan, "strašan i divan" kako on sam citira Branka Ćopića.
Svoju knjigu "Privatna istorija" postavio je "free online", što je meni razlog za posebnu i dodatnu preporuku, meni se takav stav književnika neobično dopada, da ono što pišu hrabro i nesebično podvrgnu i živoj, virtuelnoj, on-line komunikaciji.
Predrag Brajović ima i blogerskih veština i to ga čini retkim u maloj grupi pisaca "ovdašnjijeh" koja je prihvatila, s voljom i radoznalošću "novo, novo, novo vreme..." koje nam je internet ponudio - svima. Tako sam ga i ja pronašla - na njegovom blogu koji se zove "4000 znakova Eseji o književnosti i drugim stvarima"
Uživajte.
