Postoje knjige s kojima se nađemo baš kad treba i kad je vreme za susret, postoje knjige koje nam neko preporuči i zanos kojim to učini stvara želju za susretom sa knjigom, postoje knjige koje su na listi "mora se čitati, posao zahteva" i postoje knjige koje, jednom pročitane, postaju deo "sopstvenog gledanja na svet", knjige čije reči i misli meko i nežno ili bolno i strašno srastu sa svim onim što i sami mislimo, osećamo, želimo, sa svim što smo bili  mnogo ranije nego što su korice neke knjige dobile oblik naših dlanova.

Već dugo čitam (ponovo ili prvi put) puno raznih knjiga koje su sa spiska "posao traži", jer se svet u kojem živimo menja neverovatnom brzinom i još skraćuje vreme promena i povećava brzinu kojom se menja, te je tako zadatak da se napravi dobra, glatka, jasna procena o tome šta će se sve desiti za mesec ili dva (o godinama retko ko više govori i piše), sve teža i teža i svodi se više na procenu brzine kojom će se nešto menjati, nego na promenu samu.

Paradoksalno (ili prirodno, vrag će ga znati!) čitanje takvih "za posao" knjiga, članaka, časopisa, eseja, prepiski, svega do čega mogu da dođem, izazvalo je snažnu potrebu za prelistavanjem davno pročitanih, poznatih, preživljenih i doživljenih knjiga. Valjda i zbog ideje da možda i u njima piše ponešto što sam propustila da pročitam i pojmim, nešto što su već davno i ranije pisci videli, a meni promaklo jer nisam pažljivo čitala ili nisam bila spremna da razumem i prihvatim ponešto od mišljenog i napisanog.

I - prelistavanje se pretvorilo u čisto uživanje.

Prelistavanje je učinilo mogućim da se ponovo, samo od sebe i mnogo više nego sećanje,  stvori i trenutak prvog čitanja i razgovori sa raznim ljudima koji su sledili o pojedinim knjigama i pitanja i dileme i otvaranja svih onih čarobnih, malih, uskih, tajnih prolaza čije postojanje mi jedna kjniga samo nasluti, pa me onda i odvede i dovede kroz magični lavirint sličnih ili potpuno različitih drugih reči.

I - prelistavanje se tako pretvorilo u čistu magiju kojom je (paradoksalno ili prirodno, vrag će ga znati!) naizgled odjednom i bez očiglednog povoda, bilo mnogo lakše i brže (a brzina je od ključne važnosti postala) čitati "za posao" tekstove, sve one informacije koje se tiču sveta koji se menja neverovatnom brzinom. Stvarale su se na momente čudne ili nelogične, bizarne ili neprikladne, neočekivane ili apsurdne, ali - funkcionalne veze između raznih davno napisanih reči i reči i tema opisanih mastilom koje se nije čestito ni osušilo.

Zašto mi je ceo taj proces bio (i jeste) zanimljiv? Zašto kad ustvari deluje potpuno rutinski, normalno i obično - ništa prirodnije od prelistavanja pročitanog zarad lakšeg, bržeg i boljeg poimanja novog,  nije li tako? Zašto bi prelistavanje davno pročitanih knjiga bilo neobično i time zavredilo zapis?

Zato.

To bi bio najpošteniji i najtačniji odgovor,  ali znam da takav odgovor ljudi retko i shvate i prihvate, smatraju ga detinjastim ili ekscentričnim, gledaju na njega kao da je izbegavanje odgovora, a ne - odgovor sam. Prelistavanjem raznih knjiga taj se odgovor često pojavi, sakriven ili otvoren, na razna "zašto?" koje se u tim knjigama javljaju. I tada ljudima, mahom, ne smeta, smatraju valjda da jednostavno - služe knjizi, radnji, likovima, drami, temi, melodrami, emocijama, čemu god. Ali izrečen - retko ili nikako nailazi na dobar prijem. Paradoksalno (ili prirodno, vrag će ga znati!) taj odgovor lako sklizne sa usana ako bilo koga bliskog zapitate o razlozima njegovih/njenih emocija ili razlozima nastanka najdubljih emocija.

Prelistavanje je ovog puta bilo posebno i zanimljivo i zato što se dogodilo kao onaj lep događaj kad se sretnemo sa nekom novom knjigom baš kad treba.

Ili kao onaj minut, onaj trenutak koji mora da traje bar minut u kojem, skoro odjednom i niotkuda sretnemo neke ljude - baš kad treba.Posebne ljude koji nam time i tako postanu osnovna potreba, neophodnost i čežnja u samo jednom trenutku, koji se, neizbrisiv i neponovljiv, sasvim uzalud kasnije može "misliti" pitanjem "zašto?" se dogodio, baš tako i baš tada.

Listajući Krležu imala sam sreće da mi se dogode - oba događaja.

Slično kao kod Cid Corman kad kaže "sve što sam mislio da je moguće iznenada se pojavilo, i - ništa se nije desilo".

Prelistavanje. Jednostavno. Desilo se.