ICTY je doneo oslobađajuću presudu za Ramuša Haradinaja. Vest o puštanju na slobodu jednog od optuženih za ratne zločine izazvala je mnogo komentara. Ljudi u Srbiji  su, s pravom, ogorčeni, ljuti, razočarani, poneki od njih i zaprepašćeni činjenicom da je devet od ukupno deset svedoka u "slučaju Haradinaj" stradalo u međuvremenu  nasilnom smrću, od metka, noža, vatre...trojica od tih devet bili su u Programu zaštićenih svedoka, ali se sve pretvorilo u - Program uklanjanja svedoka.

I - nikom ništa. Istrage o tim ubistvima nisu u nadležnosti ICTY, već policije i sudstva onih država gde su se ubistva dogodila. Glavni tužilac, bez tih svedoka, kaže da "nema slučaj". Odbrana nije ni pozivala nikakve svedoke. Čemu?

Sa cinizmom se ranije citirao drug  Staljin (ili već neko od njegovih) sa svojom zlokobnom opaskom "imaš čoveka - imaš problem, nemaš čoveka - nemaš problem".

Nemaš pravdu - imaš krivdu.

Postoje razni tegobni načini da se nauči razlika između vladavine prava i vladavine pravde. Za mnoge od nas, a pogotovo za porodice žrtava ova današnja vest  je jedan od najtežih načina.

Primena prava morala bi, najčešće, dovoditi do ostvarenja pravde. I kad god se i gde god se to događa, ljudi imaju razloga da imaju poverenje u pravo, ali kad ostvarenje pravde izostane, onda posledice mogu da budu mnogo dalekosežnije od same činjenice da je neko zbog nedostatka dokaza ili kao u ovom slučaju zbog "nedostatka svedoka" izbegao kaznu.

Šekspir je o tome pisao u "Magbetu", a kroz citat  Lady Macbeth : "Out, damned spot! out, I say!"