Put kroz snegom, vetrom, ledom i pravom olujnom mećavom uskovitlani Banat trajao je skoro šest, umesto dva-tri sata koliko obično traje kad priroda ne divlja kao juće popodne, veče i noć.

Putovanje kroz takvu olujnu noć najviše je ličilo na na one scene iz SF filmova u kojima se svemirski brod kreće kroz sasvim nejasan prostor i pokušava da nam dočara sve teškoće ubacivanja u "warp" brzinu, promenivši dimenzije i sebe i prostora i nestajući kroz uskovitlanu zvezdanu prašinu. Nije se videlo ni puta ni kakvog svetla, samo neverovatnom brzinom promenljivi gusti oblaci krupnih pahulja nošeni snažnom, bučnom košavom svuda unaokolo. Zvižduci i huk jakog vetra koji jezdi ravnicom potpuno nesputano i nezaustavljivo, "udarajući" auto kao bokser svoju vreću za treninge.

Očarajavući i opčinjavajući prizor, ustvari. Divan i jednostavan u svojoj potpunoj nevezanosti sa svima nama zatečenim pred tim prizorom skoro kao gledaoci u pozorištu.

Potpuno razuzdana, divlja, slobodna, nesavladiva igra prirode koja ume da nas podseti kako je mogao da izgleda svet, jednom, kad nije bilo nas da svedočimo ludovanju prirodnih sila.

Takvi prizori umeju da nas podstaknu na sasvim neočekivane misli, umeju na sasvim drugačiji način da osvetle sve ono što mislimo da nam je sasvim svetlo i sasvim  jasno. Brzina kojom se prizori ispred naših očiju menjaju, a ipak ostaju isti, istovremeno proizvodi i iluzije o tome ŠTA ustvari vidimo, i to još brže nego što se sve oko nas uskovitlano menja.

Neuobičajeni i relativno retki za doživeti, prizori potpune moći prirode kao da traže u nama isto takve neuobičajene i retke misli i osećanja.

I - nađu ih, naravno.

Od takvih misli sve te krupne, guste pahulje umeju da dobiju - boje, bez obzira na znanje o njihovoj   kristalnoj, pravilnoj,  čudesnoj strukturi bez ikakve boje.

I onda odjednom počnu da izgledaju kao raspuknuti lanac onih najobičnijih šarenih perli svih mogućih boja. Svest o tome kako lako umemo da proizvedemo slike koje ne postoje i kako se lako prevarimo gledajući, a ne videći da sami stvaramo iluzije o tome šta je stvarno podseti nas na čuvenu rečenicu iz engleske literature "makes you wonder...".

Tako sam setila da sam jednom, bez iluzija koje stvara snežna oluja, imala i pitanje o - boji vode, o boji vode jedne sasvim posebne reke koja, kao i pahulje, ne bi smela i trebala da ima ikakve boje. A - ima i imala je, ipak i uprkos.

Iluzije? Tlapnje?

Možda.

"Makes you wonder..."