Vest o stavovima, izjavama i procenama bivšeg malezijskog premijera Mahathir Mohamada o trenutnom odnosu Evrope prema problemima sopstvenih finansija i ekonomije, podsetila me je na dve stvari:
1. demistifikacija svega "skrivenog i mistifikovanog" uvek se "obavlja" sasvim jednostavnim rečima
2. demistifikacija "gubi na uverljivosti" ako su reči "suviše jednostavne", ako sadrže "suviše" opštih mesta, time se nepotrebno približava - površnosti
***********************
Šta je rekao Mahathir Mohamad?
Evropo, siromašna si
Bivši malezijski premijer Mahathir Mohamad smatra da je Zapad, a posebno Evropa, izgubila dodir sa ekonomskom realnošću.
"Evropa je izgubila puno novca i stoga je u odnosu na prošlost relativno siromašnija. Mi u Aziji živimo u okviru naših mogućnosti. Kada smo siromašni, živimo kao siromasi. Mislim da je to jednostavna lekcija koju Evropa može da nauči od Azije", rekao je on.
Mahathir Mohamad je političar koji je Maleziju u dvadeset godina koje je proveo na vlasti transformisao iz uspavane ekonomije u 'tigra'.
On kaže da se "Evropa mora pomeriti od stanja negiranja realnosti i suočiti s bolnom istinom. To što ste postali siromašni, ne možete lečiti štampanjem novca jer iza tog novca mora stajati ili dobra ekonomija ili zlato". On savetuje Evropi da se vrati realnoj ekonomiji, odnosno da restrukturira ekonomiju na način da manje zavisi od finansijskog sektora.
"Mislim da Evropa mora da se vrati proizvodnji dobara, pružanju usluga i trgovini, umesto da samo vrte brojke po bankovnim knjigama, kao što sada rade. Morate imati nešto legitimno za trgovinu, jer samo tako možete stvoriti legitiman novac", sugeriše Mahathir.
Bivši malezijski premijer smatra da će "za oporavak biti nužno ponovno izgraditi svoje kapacitete, a to može potrajati godinama. Samo tako će Evropa opet postati konkurentna zemljama Istoka. Evropa svojim radnicima plaća previše za premalo rada. Ne shvatam kako možete očekivati život na ovakvom standardu kada ne proizvodite ništa što ima tržišnu vrednost".
"Nekada smo mi od vas dobijali teške poruke, zar ne? Ponekad ste podcenjivali našu valutu zbog čega smo ostajali siromašni. Mi smo ipak nešto naučili jedni od drugih. Nekad smo bili evrocentrični, danas mislim da bi trebalo da budemo azijacentrični", rekao je on"
************************
Šta je USTVARI rekao, (još jednostavnije):
Rekao je da životni stil i standard (u svakom smislu) na koji su Evropljani naviknuti više stotina godina - više nema ni KO ni ŠTA da finansira. I naveo da je neminovna posledica te činjenice da više nisu u poziciji da donose odluke i za sebe i za druge (globalno), da pojam "evrocentrično" treba zameniti sa pojmom "azijacentrično".
Šta mu (možda) "izmiče" u sopstvenoj jednostavnosti (ako mu uopšte izmiče, naravno)?
Ako je u pravu, proces rešavanja finansijskih i ekonomskih problema Evrope ima dva moguća toka:
1. menjanje životnog stila i standarda ukidanjima raznih "stečenih prava" za ljude i smanjenje ili ukidanje finansiranja zajedničkim novcem svih ljudi raznih projekata dobrog standarda koje planira i izvodi - država (od infrastrukture do ulaganja u sopstveni prostor bilo koje vrste)
2. kreiranje "prozvodnog skoka" kojim se kreira prostor za ekonomiju (i onda nova finasijska pravila) sasvim nove ili inovativne vrste (slično kao što je to učinjeno skoro svaki put kad su naučna istraživanja dovodila do - novih tehnologija, pa onda i do novog načina proizvođenja i novih vrsta proizvoda)
Evropa trenutno traži rešenje koje je "nešto između" - menja životni stil i pokušava da definiše "novi skok" u definisanju ekonomskog i finasijskog okvira kojim će (postepeno) "vraćati" životni stil na koji je - navikla.
Da li će u tome uspeti - samo do Evropljana zavisi, istorija takvih pokušaja govori - Evropljanima u prilog.
Pa, da li onda Mahathir Mohamad u svojim ocenama išta "ispušta iz vida", da li je jednostavnost kojom je opisao kako se "globalizacija vratila kao bumerang onima koji su globalizaciju "izmislili" "dovoljno dobra i da li je dovoljno daleko od "opštih mesta i površnosti zaključivanja" ?
Samo jedan detalj nedostaje - životni stil ljudi na mestima i u državama koje trenutno ekonomski dobro stoje, životni stil ljudi na prostoru za koji on poziva svet da polako postane "azijocentričan", samo taj jedan detalj o životnom stilu kojim se ukazuje na godine koje su pred njima, danas (možda) ekonomski uspešnijim nego što je to Evropa, godine koje će (mislim neminovno) biti iskorišćene na sticanje prava (a onda i finansiranje tih prava) kojima će se ljudi koji tamo žive (većinski) približavati životnom stilu i standardu koji je Evropa izgradila par stotina godina ranije (priličnim delom i od resursa koje su tada, a i sada, posedovali azijski i afrički prostori, ali nisu bili korišćeni od strane ljudi koji su na tim prostorima i živeli).
Globalizacija je svima donela neslućene šanse i neverovatne prepreke, mi svi već odavno živimo epohu post-globalizacije, ali (meni na žalost) i dalje malo i nedovoljno učimo jedni od drugih ili jednostavno iz - tuđih iskustava.
Poruka koju je bivši malezijski premijer i jedan od tvoraca "malezijskog ekonomskog čuda" je - tako evropska da evropskija ne može biti i identična je porukama koju su Evropljani stotinama godina ranije upućivali ekonomski manje razvijenim od njih samih, to je paradoks "bumeranga globalizacije" koji je slomom finasijskih tržišta najviše pogodio upravo - Evropljane, terajući ih da nađu nova rešenja između "menjanja životnog stila" i "novih ekonomskih rešenja". Globalizacija je i Aziji i drugim delovima sveta donela šanse (koje su, srećom, neki dobro iskoristili), ali - nije promenila svoj karakter, nije ih ostavila bez prepreka s kojima se danas suočavaju Evropljani.
Zato je najsigurniji način da se uvek sačuva jednostavnost poruke kojom se demistifkuju razni procesi - uvek navesti kontekst u koji se demistifikacija stavlja. Kontekst u ovom slučaju bi bila vremenska skala koja bi upotpunjavala procene o tome hoće li ili neće svet u post-globalnom dobu postati "azijacentričan" ili će ostati "evrocentričan" ili će biti i jedno i drugo - "multicentričan".
Ako je Maleziji trebalo 20 godina da (dobro iskoristivši šanse) postane dobra ekonomija, pravo je pitanje "koliko godina treba Evropi da nađe i primeni rešenje na sredokraći između "menjanja životnog stila" i "novih ekonomskih rešenja" ?". Treba li joj 20 godina, ili manje, ili više? Procena o odgovoru na takvo pitanje upotpunjava, sasvim jasno, "demistifikaciju" globalnih procesa, a bez takve procene - ostaje utisak opštosti i iste one viševekovne "arogancije" kojom se Evropa odnosila prema svima koji su znali manje od nje, a imali (objektivno) znatno više od nje, samo što to što su imali - nisu koristili (teško je, a možda i nepotrebno "unatrag" proceniti koliko je to bilo "dobro" ili "loše", tako je, jednostavno)
Vremenska skala koja je neophodna i upotpunjava svaki kontekst mora uvek biti u dužini prosečnog ljudskog veka (što je više od "jedne generacije") i ako se koristi uvek - uvek će i davati najbolje moguće procene o tome šta se može planirati i ostvariti za jedan ljudski vek.
Kada se tako gleda Evropa, sasvim je jasan pojam "evrocentričnosti" koji u svojim procenama koristi Mohamad, radi jednostavnosti (opet!) "produžiću" prosečan ljudski vek na 100 godina, na vremenski vek (jer je tek u toku poslednjeg, XX veka, prosečan ljudski vek "produžen" na oko 70 godina, sve vekove ranije živeli smo, u proseku - mnogo, mnogo kraće).
Dakle, Evropa i - vekovi:
XX vek dva velika, svetska rata na sopstvenoj teritoriji, ideološka podela, jedan užasan "manji" rat kojim se raspala SFRJ i - napredak ekonomije
XIX vek najmanje tri rata, dve revolucije, tri "ustanka", kolonijalna "osvajanja" i - napredak ekonomije
XVIII vek revolucije, ratovi, kolonijalna osvajanja, američka nezavisnost i - napredak ekonomije
XVII vek višedecenijski ratovi, revolucije, kolnijalna osvajanja i - napredak ekonomije
XVI vek ............ skoro da i ne nabrajam dalje - reči su skoro iste, uz ratove imperija na evropskom tlu, od otomanske, preko mongolske do - varvara i pre njih, duboko u početke evropske civilizacije, reči će uvek biti "ratovi, revolucije, ustanci, klanja, osvajanja i - napredak ekonomije..."
Zato - ko god smatra da ima procenu o neophodnosti da se pojam "evrocentričan" menja u "azijacentričan" ne radi ništa drugo nego "ponavlja" lekcije koje je Evropa već naučila i - podelila sa svima drugima (ali izgleda bez pravog efekta), kao što joj se dešava da premalo nauči i - iz sopstvenog iskustva, takva je ljudska priroda, na žalost ili na sreću, na svakom je da proceni.
Ili ćemo, konačno i nakon desetina hiljada godina svetske civilizacije, SVI uvažiti da je svet "multicentričan" ili će Evropa još jednom dokazati kolika je i kakva nenadoknadiva prednost znanja, iskustva, istraživanja, bivanja stotinama godina na mestu onih koji "prvi" donose nova rešenja i - napredak ekonomije.Želja za "premeštanjem" centričnosti na neki drugi geografski prostor, koji god on bio, predstavlja samo poziv da se "bude Evropa umesto Evrope", za jedan ljudski vek ili duže, predstavlja samo želju da se radi bolje (ili drugačije) sve ono što Evropa i inače radi već stotinama godina.
Ako je ta i takva želja i poziv motivisana voljom za "pravednijom raspodelom moći" u post-globalnom svetu, onda je ona dobar znak, a ako je motivisana voljom za "preraspodelom moći" onda je znak da lekcije koje je Evropa savladala prethodnih vekova - nisu naučene i da smo jednako daleko od "pravednijeg sveta" kao što smo to bili tokom tih stotina godina. Paradoks je da ovaj potonji motiv - ide Evropi u prilog, a ne drugima koji su svojim radom, svojom ekonomijim i civilizacijskom istorijom sasvim sigurno zaslužili da učestvuju u donošenju globalnih odluka i "pravednijioj podeli moći".
Jasno je da ja čvrsto verujem da je "multicentričan" svet moguć, čak verujem i da je izvestan i neminovan, a moj paradoks je u tome što do takvog "multicentričnog " sveta treba doći - dobrom voljom danapnjih donosilaca odluka, pri današnjoj i trenutnoj "podeli moći" u svetu, i to - planom koji je ostvariv za jedan ljudski vek.
Dobra strana tog mog paradoksa "dobrovoljnosti" je što ljudi imaju tu neverovatnu sposobnost da - prijatno iznenade, čak i onda kad se tome najmanje nadamo, i što evropsko rešenje na sredokraći između "menjanja životnog stila" i "novih ekonomskih rešenja" ima dovoljno dobrih parametara kojima se "paradoks doborovoljnosti" pretvara u - održiva rešenja.
Moćan mlin "dobre ljudske volje" za neophodnost promena u post-globalnom svetu je pokrenut, a na svima nama ostaje da učestvujemo ili svedočimo o tome koliko "sitno" će taj mlin ići i koliko napora će zaista biti uloženo da ovaj naš svet, koji je jedan, zaista postane - multicentričan.
Mislim da i nemamo drugi izbor, ili - imamo, a taj drugi nam je svima poznat. I - nije dobar ni za koga, to je izbor sukoba i novih nepravdi, što ne znači da ipak nema puno ljudi koji će i takav izbor zagovarati, ali ih nema ni dovoljno ni značajno po broju u - Evropi.
Po prvi put zaista, otkad je - Evrope. To bi trebalo biti dobra vest za svakoga, to bi moralo da omogući da "za našeg veka" vidimo novi skok i novi napredak i ekonomije i civilizacije i to - u multicentričnom svetu.
DODATAK:
