Svako od nas ima, izgradi i pomno i brižljivo gaji i neguje zamišljene rečenice za kojima žudimo da ih čujemo, jednom, bilo kako i bilo kada, ali da ih čujemo i da u tom trenutku znamo da ne samo što su to dobre vesti po sebi, nego što predstavljaju ostvarenje i vrhunac naših nada, želja, čežnji i - očekivanja.

Lako je dokazati da je to tačno kroz razne, svakodnevne ili sasvim posebne događaje i doživljaje, koji su ili sasvim naši "privatni", ili koji su sasvim naši, ali "poslovni", radni ili koji su i naši tako da ih delimo sa puno drugih ljudi kao - zajednička očekivanja koja strpljivo čekaju tu neku jednu rečenicu, izgovorenu glasno kojom bi se označilo ostvarenje raznih dobrih stvari koje smo sa nadom (ali i strahovanjima) očekivali da se - dogode.

Najlakše je kroz primere:

- kad se ide na ispit, čezne se za rečenicom "položili ste!" i unapred zamišlja kako će biti dobro kad je konačno čujemo

- kad se ide po rezultate nalaza kod lekara, želimo, zamišljajući, samo rečenicu "dobri su vam rezultati!"

- kad proveravamo rezultat molbi za zapošljavanje, samo razmišljamo o tome da čujemo "primljeni ste!"

- kad timski radimo, ulažući mnoga očekivanja u zajednički posao, delimo želju za rečenicom "uspelo je!"

- gledanje u rezultate bilo kakvog i kojeg "kockanja" kojem smo često skloni (od igara na sreću do bilo čega drugog...) i zamišljanja rečenice "dobio sam!"

- ...........

I tako bih mogla u nedogled, značajni "mali, veliki događaji" naših života, kao i (ponekad značajniji) "mali, veliki događaji" iz društva u kojem živimo, svedu se ponekad na zamišljanje samo jedne rečenice koja će, poput pozorišne zavese nakon dobre, istinite drame, "pasti" na sva naša očekivanja na željen i sanjan način.

I postoje rečenice koje "zamislimo" kao ispunjenje svojih očekivanja, a čvrsto ih isprepletemo sa najdubljim emocijama u nama, sa drugim ljudima koji su nam neophodni, jer nam je potrebna bliskost, toplina, razumevanje, dodir,.....svašta što može nositi imena raznih emocija, ali je u osnovi uvek jedna ista stvar - naše očekivanje da će negde, sa nekim, na nekom mestu bizi izrečena rečenica koja je naša "samostvorena" šifra za - ispunjena očekivanja.Ponekad se namerno zamisli rečenica koja je - potpuno neverovatna i nemoguće je da je bilo ko ikada izgovori, pa se zato misli da je "očekivanje" bezbedno, jer se i ovako i onako - nikada neće čuti, pa će očekivanje trajati "do kraja vremena".

I onda je, sasvim neočekivano, ipak - čujete.

To je najbolje sa snovima, nadanjima, rečenicama i očekivanjima : kad najmanje očekujete da će očekivanja biti ispunjena, rečenica ipak "zatreperi žice"...Čuda, eto, čuda koja su moguća i - dešavaju se....