U rasponu od sedam vekova među ljudima, a u sasvim različitim oblastima, se javlja jedna te ista, šarmantna, zavodljiva, skoro utešna (i meni tako očigledno istinita) ideja o - neizbežnoj jednostavnosti svega (a sasvim sigurno tih i takvih ideja ima, skoro istovetno smišljenih i izrečenih, i ranije i u međuvremenu i kod nekih drugih, jer su tako sasvim neodoljivo - očigledne)
Ideje o tome kako je sve ono što ljudima nije jasno, nad čim su zapitani i što vide kao sopstveni, istraživački ili opšti problem, sve ono što izgleda sasvim nerešivo, da je sve to ustvari takvo da, pre ili kasnije, dobije jasnoću, rešenje, odgovor koji je najjednostavniji mogući od svih koji su im (možda) padali na pamet.
Od dveju ideja razdvojenih vekovima Occam`s razor (Okamova oštrica, britva, sečivo) potiče iz XIII veka, a KISS iz XX veka.
Occam`s razor
Occam`s razor je izraz kojim se definiše princip da je "obično najjednostavnije rešenje upravo ono koje je i tačno, ako ih u početku ima više različitih po složenosti", ili princip da ako postoji više različitih teorija, obično je tačna ona sa najmanje pretpostavki, ona koja je najjednostavnija po broju delova, odnosno sadržaju. Drugim rečima - rešenja svakog i bilo kog problema moraju imati najmanji mogući broj pojedinačnih delova (po mogućstvu prost broj, dodala bih ja).
Entia non sunt multiplicanda praeter necessitatem
(ne umnožavaj ništa iznad neophodno potrebnog - pojednostavi koliko god možeš)
Ideja se pripisuje učenju iz XIII veka, usvojeno je kao autorstvo William of Ockham (Occam, Hockham), engleskog fratra i učenjaka čiji se dan u Engleskoj obeležava uskoro, 10.aprila. Inače je njegovo delo izvršilo dalekosežan uticaj na razne ljude, na naučne, filozofske, umetničke oblasti i pravce vekovima kasnije.
KISS princip
KISS je akronim engleskih reči Keep It Simple and Stupid (ponekad i "keep it simple, stupid!" ili "keep it short and simple") i kao takav se pripisuje Clarence Johnoson-u, aviokonstruktoru i jednom od izuzetno zanimljivih ličnosti i dizajnera aviona XX veka koji je posebno čuven po svojim PRAVILIMA za ponašanje koje "neminovno dovodi do uspeha svakog inženjersko-dizajnerskog projekta". Možda ne sasvim iznenađujuće, svoju široku primenu "KISS" je našao u raznim vrstama dizajna, u minimalizmu, ali i naročito kod - IT projektanata, programera i uopšte u IT industriji XX i XXI veka.
"The principle most likely finds its origins in similar concepts, such as Occam's razor, and Albert Einstein's maxim that "everything should be made as simple as possible, but no simpler".Leonardo Da Vinci's "Simplicity is the ultimate sophistication", or Antoine de Saint Exupéry's "It seems that perfection is reached not when there is nothing left to add, but when there is nothing left to take away"."
Kaže se:
"KISS je delanje, Occam oštrica je razumevanje"
Ima smisla, kanda.
Ima li od ova dva principa, domišljena u razmaku od sedam vekova ikakve koristi za našu svakodnevicu, za posao, slobodno vreme, zabavu, porodicu, socijalne veze, bilogde i bilokako ?
Meni se čini da - ima, itekako.
John Maeda je jedan od autora koji se bave jednostavnošću i napisao je i knjigu "Laws of Simplicity" sa željom da ideje jednostavnosti pretoči u praktičnu stvarnost od koje čitaoci mogu imati koristi (osim što se lepo mogu zabaviti čitanjem) kroz svojih 10 zakona jednostavnosti (Redukovanje, Organizovanje, Vreme, Učenje, Razlikovanje, Kontekst, Emocije, Poverenje, Neuspeh, Jedan)
Za mnogo stvari iz svakodnevice se brzo i lako mogu naći odgovori i objašnjenja na dva (na prvi pogled nejasna ili čak teška) pitanja koja Maeda postavlja : "kako možeš pojednostaviti nešto?" i "kako komplikovano nešto mora biti?"
you make it? |
 |
How complex does it have to be? |
Pitanja deluju šašavo sve dok se ne primene na recimo - mobilni telefon (koji svi imamo), dakle "koliko od svih mogućih njegovih funkcija stvarno koristimo i šta će nam one koje ne koristimo uopšte?". Ili - "koliko nas stvarno pročita dugačka uputstva za aparate koje kupujemo, a ako ne čitamo što ih stavljaju uz aparate?", ili - "da li nam treba neka stvar iz ormana koju nismo dodirnuli više od godinu dana, a čemu služi ako nam ne treba?", ili - "koliko komplikovano radimo nešto (bilo šta) i da li bi mogli da to isto radimo na jednostavniji način?".
I sam pokušaj da "svu nepotrebnu penu i sapunicu komplikovanog" odstranimo sa jednostavnog Okamovim sečivom ili KISS principom može nam doneti sasvim neverovatne i neočekivane rezultate. Zabava ne izostaje, u svakom slučaju.
Zanimljiva stvar je što sasvim mala deca sasvim prirodno "teže" svemu jednostavnom, najjednostavnijem mogućem, uključujući način na koji komuniciraju - pitaju "zašto?" sve dok ne dobiju nekakav odgovor kojim bar delimično budu zadovoljni. Ta jednostavnost komunikacije zameni se svom mogućom komplikovanošću komunikacije kad deca odrastu, kao da svet odraslih ljudi svaku jednostavnost smatra - nepristojnom i neprihvatljivom, A ne mogu je izbeći, nikako.
Ta dečja strast za jednostavnošću, za jednostavnim, za "sancta simplicitas" u svemu što nam na prvi pogled izgleda komplikovano i sasvim nerešivo i nedokučivo je strast koja se može uvek ponovo steći, naučiti i negovati i kad prestanemo biti deca, tako ja mislim.
Čini se, ponekad, da se ljudi retko toj strasti prepuštaju, kao da im komplikovanost svega, sama po sebi, pruža utisak zatvorenog utočišta u odnosu na otvorenost i svetlost - jednostavnosti. A nije tako, ustvari.
Jednostavnost je uvek moguća...
