Ima, uz popodneva i jutra, naravno i - noći. Noći koje se ili sopstvenom (pejzažnom) lepotom, ili susretom sa nekim drugim čovekom, ili nekom ličnom mišlju i osećanjem ili nekim sasvim neuobičajenim događajem, neizbrisivo oslikaju u ljudskom sećanju, zauvek.

Neke su zvezdane, neke - ne. Ali svaka takva noć ima moć da svetluca sve dok vam sećanje postoji.

Noćas je bila jedna od takvih noći.

I donela je sobom i nezaboravne događaje i sećanje na susrete sa nezaboravnim ljudima i moje lične misli izrečene kao obećanja koja se nikako i nikada ne smeju zaboraviti i svakako se moraju - ispuniti. Zbog svih koji noćas jesu pod zvezdama, a i zbog nekih koji više nisu, no među zvezdama noćas  i zauvek borave.

I bilo je lako odabrati muziku za ovu noć.

Postoji, naime, samo jedna muzika koja lepo pristaje uz takve noći. Stihovi i note o tananim, a neuništivim ljudskim snovima, o umeću i velikim patnjama stvaranja realnosti od hrpice reči ili pregršti boje, od par ljudskih pogleda i mrve ljudske volje.

Imao je tako lepo ime i ostavio ga na poklon svima koji umeju, bezimeni, da ga izgovore pod zvezdama.