Kako muškarci žive?

Čitajući, gledajući a najviše slušajući ljude učinilo mi se da ima mnogo više tekstova o kvalitetu ženskog života nego muškog. Pri tome ne mislim na časopisne i magazinske, a posebno ne na često priglupe medijske prikaze stereotipa i predrasuda muško-ženskih odnosa, nego mislim na društvene uloge koje su nam dodeljene, i ženama i muškarcima, mislim na društvena pravila (pisana i nepisana) kojima nas diskriminišu samo zato žto smo žene ili samo zato što smo muškarci.
Tako sam, razgovarajući, tražila od muških "daj mi listu postupaka kojima te diskriminišu samo zato što si muškarac". I dobila sam pregršt odgovora od kojih se većina odnosila na privatne odnose i stereotipe koji vladaju u privatnom životu, a manji broj na društvenu nepravdu. Evo kratke liste:




1.ne mogu da se zaposlim, recimo, kao sekretarica, ili slično...

2.moram u vojsku, moram u rat...

3.ne mogu da napredujem u karijeri "preko kreveta"...

4.od mene se uvek očekuje inicijativa kad se upoznajemo, od mene se očekuje da plaćam račune, od mene svi nešto očekuju...

5.okolina me odbacuje ako se ne ponašam kako oni to od mene očekuju ("kao pravi muškarac")...

6.ne mogu da rađam...

7.bivša žena me odvaja od deteta, zakon je na njenoj strani, nemamo ista roditeljska prava...

8.nisam lep, nemam lepotu kojom žene "obavljaju" razne stvari, a ja stalno moram da se takmičim sa drugim muškarcima...

9.žene me stalno teraju da govorim, da stalno o nečemu razgovaramo i da stalno nešto objašnjavam šta mi je i kako mi je...

Retko ili nikako, muškarci spominju društvenu diskriminaciju koja se čini zato što pripadaš nekom polu, a mnogo češće svoje nelagode i probleme svode na privatnu ravan. Kao da se muška društvena moć podrazumeva, a privatna muška moć se pominje samo ako se postavi potpitanje o porodičnom nasilju, o fizičkom nasilju, verbalnom nasilju, sportskom nasilju... Muškarci sa kojima sam razgovarala retko ili nikako ne primećuju da nasilje NIKAKO nije privatna stvar, nijedna vrsta nasilja.Svako nasilje je društveni problem, čvrsto u to verujem. U pokušaju da mi objasni, prijatelj mi reče: "Pa, nas muške od najranijih dana podstiču na to da se bijemo, da pokažemo ko je jači, kad si najjači, onda ti kažu ono - vrh, brate!" Odgovaram - dno, brate. I - kako onda žive muškarci, ako im se od najranijih dana model "fizički jačeg" nudi i nameće? I zašto se tako malo priča i piše o tome, o tom stereotipu, o toj predrasudi da se razvija sklonost ka nasilju? I zašto to ne bi menjali ako smatramo da je LOŠ društveni model za muškarce? Uloge i žena i miškaraca podložne su društvenim promenama, saglasnosti volja u nekom društvu, a da bi se do toga stiglo, mora se otvoriti i voditi dijalog.To je samo jedan od razloga zašto postavljam pitanje:
Kako žive muškarci?
 
Jedan od mudrijih mojih prijatelja rekao mi je "Tek kad sam malo omatorio, razumeo sam da sam mogao i kvalitetnije muški da živim.Mislim da se nisam usuđivao."