Madrid je jedan od gradova koji imaju svoj - moto.
"Fui sobre agua edificada,
mis muros de fuego son.
Esta es mi insignia y blasón"
"Moji su temelji na vodi
Moje su zidine od vatre
oni su moj grb i moje zastave".
Madrid samim sobom, svojom okolinom u kojoj je u krugu od stotinak kilometara desetak gradova svetske kulturne baštine, (Toledo, ah, Toledo...), svojim ljudima i duhom i atomsferom koju neguje, celim sobom - Madrid i nepažljivom posetiocu i nemarnom putniku prolazniku dokazuje i pokazuje svu istinitost reči izabranih za moto (ili su reči i moto izabrali Madrid, to se već ne može sa sigurnošću tvrditi).
"...ja sam voda i vatra i stvaram i poklanjam život...".
Kao i druga slična mesta na kojima su se, kao na raskršćima, sretale civilizacije, na kojima je život bujao oduvek, a zemlja i vazduh bili darežljivi prema ljudima, Madrid čuva nekakvo (skoro pa opipljivo) sećanje na sve koji su ga gradili, koji su ga rušili, u njemu živeli i umirali. Uzanih ulica, uređenih fasada i trgova, slavnog muzeja "Prado", nebrojenih spomenika, vrhunski urađenih porcelanskih i keramičkih ukrasa na fasadama, paelje i tortilje i vina, Madrid ima i svetla, i širine, i osećanja ogromnog prostora koji zauzima i nečeg finog, prijatnog, mekog, mi (ili Nemci) bi rekli "schlampig", nekakvog mediteranskog šlamperaja u kojem postoje samo tragovi one nepregledne, čuvene, potapajuće melanholije koja potpuno prekriva prestonicu susedne zemlje - Portugala, melanholije kojom Lisabon zauvek začara svakog svog slučajnog posetioca. U Madridu je ona, ta melanholija, tek bleda senka, tek tračak, kao davno zaboravljeno lice, reč ili osmeh.
Madrid pulsira, neprekidno, i taj ritam i puls može se osetiti nezavisno od gradske vreve ili buke, to je onaj duboki, unutarnji, prastari puls života koji nikad ne prestaje. Ako se zastane, taj puls postaje ritam u kojem može da se prepozna neka reč, nečije ime, neki stih, nešto što i sami nosimo kao sopstveni ritam.
Boravkom u Madridu može vam se dogoditi da razumete da ste u stvari krenuli u - Kordobu, a da ste se nekakvom magijom, slučajno i privremeno, obreli baš u Madridu. I da, kao nigde drugde i kao ni na jednom drugom mestu, osetite (skoro pod rukom) šta je sve ono što vam neopisivo - nedostaje.
Madrid je grad u koji treba otići sam (i poslom) da bi se sasvim jasno osetilo ko su i gde su ljudi i prostori koji vam u Madridu nedostaju kao ni na jednom drugom mestu.
