Sasvim neobičan i neočekivan događaj jutros, skoro poput bljeska me je podsetio na to koliko i kako se često ljudi dobrovoljno lišavaju raznih stvari, raznih postupaka, ponašanja i još "raznijih" sopstvenih, mogućih događaja koji bi, bez samo-lišavanja, iz svega toga "impulsivnog ponašanja" proistekli, ako i kada imaju izgrađen, negovan i prisutan sistem - samokontrole.
Istraživači kažu da sistem samokontrole imaju samo pacovi, golubovi i - ljudi.
Interesantna genetska i evoluciona odluka o tome kojim će vrstama biti "dodeljena" sposobnost da "kontrolišu" sopstveno ponašanje, da "koče" svoje instinke i da, očigledno, iz celog efekta samokontrole "izvlače" i ontogenetsku i filogenetsku "korist". Dakle, "korist" i za pojednice i za vrstu u celini.
Verovatno svi ljudi imaju nekakav stepen, oblik, nekakvu formu - samokontrole. Nekakav "naučen" oblik ponašanja koji uče sami sopstvenim iskustvom ili uče od okoline ili uče "ugledajući se" na stvarne ili zamišljene idealizovane primere. Ili ga, očito, već poseduju kao "kolektivno, genetsko znanje".
I verovatno svakom od nas, u nekom trenutku, umesto sopstvenih samokontrolnih mehanizama, odnekud "izbije" impuls, instinkt, potpuno nekontrolisano ponašanje. I potpuno je nebitno ŠTA bude sadržaj takvog ponašanja (na ukupnoj skali od potpuno "negativnog" do sasvim "pozitivnog"), ono uvek ukazuje da je sistem samokontrole "pregoreo" i da nemamo odbrane pred nečim dubljim, drevnijim, evoluciono ranije "zapamćenim" koje, potaknuto spolja ili iznutra, prevladava i ovladava nama, ukida "samokntrolu" i pojavljuje se divlje, nepokoreno, neuhvatljivo i - nesavladivo.
A onda, ipak, prođe, nekako...i vraćamo se samokontroli.
I tih i takvih "vulkana" nezadrživih osećanja i neutaživih potreba ima - raznih. Neki samo blesnu kao malena iskrica, neki buknu i sevnu kao munje, a neki budu baš to kako ih zovem usled nedostatka bolje reči - vulkani, neprekidni.
Ne znam kako je kod pacova i golubova, ali jutros sam se, iz potpune "nevezuše", slučajnosti i neočekivanog događaja setila da - tačno znam kako je kod ljudi.
Živeti "pod vulkanom" sopstvenim, skoro pa samokontrolisanim izborom.
Moraću ponovo da gledam film sa takvim nazivom "Pod vulkanom", ako ga nađem negde, ili bar ponovo pročitati knjigu Malcolm Lowry po kojoj je film sniman.
Zato što mislim da samokontrola nije u tome da sami sebe lišavamo izbora, već da se osposobimo da pravimo - najbolje moguće izbore.
A vulkane i ovako i onako - ništa ne može zaustaviti....
