Letnje lelujanje.

Vazduh treperi od sunčeve toplote, vrućine obaraju, ljudi beže od užarenog asfalta grada kuda god mogu, noći ne donose pravo osveženje.

Sve kao da - leluja, u usporenom ritmu pravog, visokog leta.

Ko ovog leta radi u zatvorenom prostoru koji nema rashladne uređaje, kao da menja ponašanje i samo pokušava da nekako "proleluja" radno vreme, obeleživši ga povremeno  razgovorima o "paklenoj vrućini". (Danima ih već slušam :))))

Nekako me sva ta visoka temperatura podsetila na to šta sve i kako - leluja...

Lepa mi ta reč - "lelujanje", mnogo lepa. Kao da je onomatopejska za sve i svašta što može savršeno da opiše, a nema veze sa - vrućinama.

Odlična za opise neprekidnog trajanja nečeg finog, krhkog, nežnog, nestabilnog, treperavog....

Sve, ustvari, neprekidno - leluja, bar malo.