U decembru 2007 "uspešno" su okončani pregovori o izlasku iz institucionalne krize u koju je EU ušla nakon francuskog i holandskog referendumskog "NE!" predlogu Ustava EU. a to se dogodilo u Lisabonu, u Portugalu, kao zemlji koja je u tom trenutku predsedavala EU.

Zašto su Francuzi i Holanđani odbili prethodni predlog Ustava EU?

Večina analitičara se slaže, a istraživanja EUBarometra potvrđuju da je to bila više  poruka neuspesima "domaćih, unutrašnjih" politika, poruka njihovim "domaćim političarima",  nego što se imalo išta ZAISTA protiv daljnjih reformi EU institucija. Kako god bilo - odluka o odbijanju je bila na stolu i moralo se preći na drugačije strategije ako se želeo proces "reformi EU" održati živahnim i važnim. I zato su se dogovorili u Lisabonu, sklapajući Ugovor kojim se ukidaju odredbe na koje se u odbijenom predlogu imalo najviše primedbi (centralizacija, način glasanja, način finansiranja...).

Jedan broj zemalja se odlučio na ratifikaciju Lisabonskog Ugovora u parlamentima, a Irci su imali referendum i rekli - NE!. I time je i Ugovor iz Lisabona "vraćen" na "doradu".

Šta će sada da bude?

Ništa posebno ni dramatično, 2009 slede izbori za EU parlament i sada će reforme EU institiucija konačno biti tema ozbiljnih izbornih kampanja, što je jako dobro, jer političari moraju slušati i čuti šta ljudi govore, kako ljudi misle. Oni im mogu predložiti i nekakva drugačija rešenja od onih koje ljude smatraju dobrima, ali ih moraju UBEDITI da su ta "neka druga" bolja, moraju im pokazati i dokazati da ih čuju, uvažavaju i - poštuju.

Za sada, budući predsedavajući (Francuska, Sarkozy) i trenutni (Slovenija, Janša) imaju oprečne stavove o tome hoće li se zaustaviti "program proširivanja EU", prvi najavljuje zastoj, potonji kaže da su to dva odvojena procesa. I - obojica su u pravu, samo pričaju o onoj strani medalje koja im treba za njihovu domaću upotrebu. Formalnih "utvrđivanja datuma učlanjenja" neće biti do usvajanja novog Ugovora, ali će svi drugi procesi učlanjavanja biti - nastavljeni.

Nemam nikakve sumnje da će se na kraju kompromisno rešenje naći, ovo je Evropi već "treća institucionalna kriza" u poslednjih 40 godina i svaki put su tražili i nalazili rešenje i - napredovali dalje.

I svaki put su u krizi učestvovali Francuzi, Holanđani i - Irci.

Kod nas se malo ili nikako govori o procesima u EU, ima sasvim malo ili nikako informacija o tome kakve posledice, eventualno, od trenutne institucionalne krize mogu imati zemlje koje se tek priključuju EU, kako će to delovati na ekonomiju, na finansijsko tržište, na investicije, na planove za budućnost koji su pravljeni i u EU i ovde sa uračunavanjem usvajanja Ugovora iz Lisabona....jako malo informacija koje, ja eto, smatram izuzetno važnim.

I mogu da dam procenu o budućim događajima - za vreme francuskog predsedavanja (preuzimaju 01.07.) biće obnovljeni pregovori, menjan predlog još jednom i verovatno pre izbora će na stolu biti konačan predlog.

Koji će biti usvojen.

Sic transit gloria mundi.

A Irska je "osvojila" još jedan deo "moje privatnosti" - posle zelene boje, James Joyce-a, riverdance-a, nekih sjajnih Iraca koje znam  i ogromne sociološke i psihološke  sličnosti sa Srbijom kao društva "neprestanog latentnog konflikta, protivrečnosti i kriza kojima treba upravljati", sad se "ugradila" i u poslove EU integracija.

Htela sam već odavno da posvetim jedan post Ircima i Velšanima, bliski su mi izuzetno (iz mnogo neverovatnih i različitih razloga) i jedni i drugi, ali mi se učinilo da bi to bilo suviše "dnevnički", pa sam odustala.

A imam toliko priča, zaista...
Ima divna priča o tome kako su  jedna Velšanka i jedan Irac prvo pojedinačno, pa onda zajedno odabrali ovu pesmu, kao svoju, u jednom slučajnom trenutku, kad sam im je isto tako slučajno ponudila.....

I sve sam umela da im prevedem (sa teškoćama za "švićka", "kamdžija",  "fićo(u)k", "nagariti",   i još ponešto ) osim sledećeg, to nikako nije "legalo" i gubilo se u prevodu:

"..e, samo, ako išta znam

ondaK  znam da budem sam

tu sam isti na mog ujaka

lula i kabanica

NEEE - britva i brojanica

a prijatelja k`o u kurjaka...."

Inaće, Velšani isto imaju jezik koji "pišu kako čitaju" i čitav splet  "običaja, mitova, legendi i bajki" neverovatno sličnih našima. Irci nešto manje, ali - takođe.

I mene i njih je to baš - veselilo.

U ugodnom razgovoru sa Ircem (neposredno nakon referenduma) rekao mi je: "Jedva čekamo da i vi postanete članovi da imamo "iznutra" s kime da budemo "enfant - terrible" Evrope! "

Me too, my. friend. me too.

`Ajde dogovarajte se i usvajajte te dogovore, pa da svi napredujemo dalje...