Krize vođstva i krize ideja
-kod nas, a i šire-
Dobre, sveobuhvatne, prožimajuće, za sve ljude značajne ideje, uvek dolaze sa dobrim liderima ideja, koji NISU nužno političari ili ljudi iz vlasti (naprotiv!), već češće lideri društvenih grupa, pojedinci van politike koji snagom karaktera, jasno, snažno i kratko izražavaju te ideje čineći ih bliskim i prihvatljivim ogromnom broju ljudi. Sloboda, jednakost, pravda, ljudska prava, ravnopravnost svih pred zakonom, zaštita životne sredine, zaštita dece, verska i nacionalna tolerancija prava zaposlenih i nezaposlenih, prava ugroženih grupa, borba protiv diskriminacije manjina svih vrsta, borba protiv nasilja, borba za jednaka prava žena, socijalna pravda i solidarnost – sve je to samo deo duge liste dobrih ideja koje čekaju ostvarenje i primenu. Pitanje je: ŠTA se čeka i KAKO se može opravdati sve ređe pojavljivanje tih ideja u javnim debatama i u Evropi i kod nas, kao da se većina naoružala otmenim cinizmom, skepsom prema mogućnostima primene dobrih ideja i strahom da govoriti o tome jednostavno nije «IN». Izgleda kao da NEMA KO da jasno i odlučno stane u odbranu ideja koje bi trebale da su suština našeg vremena. Ponekad na tog «nekog koga nema» liče anti-globalisti, ponekad ženski pokreti, ponekad «zeleni», ponekad izveštaji i rad institucija EU ili UN, najčešće nevladine organizacije, najređe političari, a skoro pa uopšte nema analitičara (kod nas, a i šire) koji bi definisali i legalizovali temu koja se meni čini tako uočljivom – krizu liderstva i krizu ideja u multipolarnom svetu, nedostatak vizija o tome u kakvoj životnoj sredini, po kakvim međunarodno prihvaćenim pravilima, sa kakvim vrednostima ćemo živeti za deset ili više godina. Svet se toliko uopštio, da se malo izgubio. I ko prvi strada za vreme krize ideja i krize liderstva? Najmanje zaštićeni društvenim pravilima napravljenim po dobrim idejama – deca, žene, stari, nezaposleni i siromašni, slabi po bilo kom osnovu (ekonomski, kulturno, politički, kako god). Ko prvi gubi šanse za budućnost kad nema jasne slike te budućnosti, kad nema izvesnosti i sigurnosti da će dobre ideje osigurati budućnost koja je bolja nego sadašnjost? Ko prvi plaća cenu nedostatka dobrih lidera ideja? Oni kojima je primena dobrih ideja najpotrebnija.
Ne umem s tim da se pomirim i da prihvatim cinizam onih koji tvrde da «prosto dođu takva vremena», jer mislim da ljudi stvaraju vremena i da lideri u društvu imaju odgovornost za to kakve su osobine vremena u kojem živimo.
Srela sam mnogo ljudi, i muškaraca i žena, kod kojih sam prepoznala istu spremnost da se ne pomire sa odsustvom dobrih ideja kao vladajućih među nama. I u ovo pretpraznično vreme, svi mi ličimo na prskalice ili šibice upaljene na mnogo mesta, ali još uvek nedovoljnog broja da se potpuno osvetli mrak koji donosi kriza lidera ideja. Ili nas treba još, ili treba jače da svetlimo onim u šta verujemo da bi dobre ideje postale tema. Uprkos skepticima i cinicima, uprkos uverljivim pesimistima, uprkos zdravorazumskim dokazima koliko dugo može da traje, mislim da nam je borba za dobre ideje jedina izvesnost. BAŠ ZATO što svi imamo i izbor da nas bude «baš briga», BIRAMO da nas BUDE BRIGA! Za sve koji stradaju u krizi ideja i krizi lidera. Šta možemo da učinimo? O, svašta! Iskre prskalica i šibica mogu daleko da stignu u pretpraznička vremena, a i u svaka druga vremena koja ljudi prave za ljude.
