Kratkotrajan, radni boravak u Istri (Pula i Rovinj) osvetlio je (na poseban način ovaj put) odavno poznatu vezu između toponima te hrvatske regije i - Dunava.
U Rumuniji, naime, postoji stari antički gradić na obali Crnog mora - Histria koji je ime dobio po starom nazivu za Dunav - Histria, Istros - reka bog.
Ancient Histria or Istros (Ιστριη, Thracian river god, Danube), was a Greek colony or polis (πολις, city) on the Black Sea coast, established by Milesian settlers to trade with the native Getae.
Istra, poluostrvo Jadranskog mora, ima ime istog porekla, što je samo po sebi zanimljivo, čak i da ne postoji nikakva međusobna veza ova "dva kraja" Balkana.Prosto, Balkana kao prostora oduvek naseljenog raznim narodima, nekim nestalim zauvek, nekim koji i danas "baštine" poreklo nekadašnjih svojom istorijom, pisanim i nepisanim tragovima, kulturom, jezikom, spomenicima.
Evropljani ponekad ovaj prostor nazivaju "kolevkom zapadne civilizacije". Kad mu (Balkanu) pažljivo pogledaš geografiju - ništa logičnije nego da ovde bude "prvih ljudi" koji stvaraju civilizaciju istovremeno sa regijama popud Mesopotamije, Kine, Južne Amerike, gde god po planeti. Verovatno su u ta pradavna vremena retko dolazili u kontakt, ali su, svejedno, izgleda gradili slične stvari.
Slučajnost ili ne, meni se dopada što se starim imenom Dunava zove i ovo lepo poluostrvo, ima neke lakoće u traženju sličnosti među ljudima ovde i tamo, kao da je neko zaboravljeno, nejasno pamćenje i sećanje ostavilo samo "volju za prepoznavanje" kao trag koji se može pratiti, pa lakše nego na drugim mestima uspostavljati kontakte, razumevanje, prepoznavanje koje ne traži mnogo objašnjavanja.
Sve to zajedno podsetilo me da tako biva i sa - ljudima, odakle god da su. Prosto, sretnete neke ljude i skoro pa niotkuda osetite - lakoću prepoznavanja, lakoću s kojom imate sposobnost da dovršite rečenicu koju je započeo, lakoću s kojom je moguće uspostaviti prisnost i bliskost, skoro pa nekakvo malo "zavreneičko stanje" u kojem se može uživati jer nekim neznanim tragom i mehanizmom uspevate da potpuno razumete to drugo ljudsko biće, sve što jeste i što bi voleo da nije.
Bivajući u Istri, a dolazeći sa Istrosa, mogla sam samo da gledam prelepe prostore istog imena i da se setim zašto se neka imena ljudi samo po vodi mogu pisati.
I po dunavskoj i po morskoj vodi.
DODATAK
Nedelja,19.04.2009.
U Puli je početkom XX veka, kao predavač engleskog jezika, radio James Joyce. U Trstu i Puli, tačnije. Do Trsta nisam stigla, ali u Puli postoji caffe, obnovljen, nedaleko od mesta gde je stanovao, a u kojem je Joyce nekada sedeo.
Bila sam tamo, malo ćutala, pa mrmljala, pa opet ćutala. Mislila sam - pa, proći će, mesto k`o mesto, mo`š misliti, malo budem, pa će proći...I - nije prošlo. Eto.
Sesti pored njega, okamenjenog, bila je jedna od onih stvari koje jednostavno - nije trebalo učiniti. Kao što ne treba razgovarati sa strancima, ali je neodoljivo i - dragoceno.
Uskrs je, dobro je vreme za opisivanje čudnih doživljaja.
(...i posebnu muziku...)
