Šta je sve evropski?

Krajem januara (28/29.01.) Srbija će potpisati "parafirani" Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP ili SAA) i time će biti potpuno savladana možda najteža stepenica na napornom stepeništu kojim se jedna država "penje" menjajući se tako da građani/ke od toga vide neke koristi, a najteža je zato što je prva, sve što je prvo, po definiciji je - najteže.

Onda me ljudi (s pravom) pitaju "Dobro, a šta ja imam od toga? Hoću li ja bolje živeti? Hoću li se zaposliti? Hoće li biti manje nepravde i korupcije? Hoću li se lakše lečiti, školovati, jeftinije grejati, stanovati ili hraniti? Hoće li mi biti bezbednije i sigurnije, izvesnije živeti u mom gradu?"

Ne odmah. Ali - uskoro, brže nego što to mnogi misle - da, hoće, počeće da se menja na bolje naša svakodnevica, tako da bar poneki put možemo da udahnemo, pa da onda uz dubok izdah (a još uvek sumnjičavo) kažemo "dobro, ne smem ni da poverujem, ali ipak se menja na bolje, malo je lakše živeti".

Suština SSP (SAA) je ugovorna obaveza između nas i EU, uglavnom o ekonomiji i trgovini, poljoprivredi i zaštiti životne sredine, o nastavku reformi institucija (pravosuđe, borba protiv korupcije, zaštita ljudskih i manjinskih prava...) i kao svaki Ugovor ima rokove, cenu, zna se ko šta i do kada treba da obavi, po kojoj ceni i na koji način.

I to je otprilike cela ideja EU integracija - one su skup (zbir) pravila ("recepata") kojim se na najjednostaviji mogući način prenosi znanje o upravljanju javnim poslovima, znanje koje je vođeno jednim ciljem - pristojnijim, izvesnijim, sigurnijim  i bezbednijim životom za najveći mogući broj ljudi.

EU se i sama korenito menjala samo za poslednjih 20 godina, mnogo ljudi je radilo na sticanju znanja kako to veliko udruženje država organizovati da bude ekonomski jako, da bude globalno uticajno, da bude na braniku ljudskih i građanskih prava i sloboda. I prolazili su kroz krize i upravljali tim krizama i trpeli poraze i pobede dok su se i sami menjali - ali  nikada nisu prestajali da se menjaju.I sada prave planove za promene u budućnosti - 5, 10, 20 godina unapred. S planom koji je sličan SSP (SAA) koji ćemo mi kao naš plan za budućnost potpisati krajem januara.

I kad me pitaju "šta bih izdvojila kao jedno i značajno, a da može da se kaže - to je evropski", onda uvek odgovaram - volja da se menja na bolje, to je tako, tako evropski!

Postoji par uslova koji te promene čine mogućima:

1) volja za promenama (lična, društvena, institucionalna, politička...)

2) znanje o promenama (kod svih koji promenama upravljaju)

3) odricanje od "prezira prema činjenicama" kojima su protivnici promena jako skloni i koje ume da bude "zarazno" za mnoge ljude jer, prezirući činjenice, govore ljudima ono što oni žele ponekad da čuju - da ne treba da se menjaju.

I to je jedan od najlepših i najčudnijih paradoksa ljudskog ponašanja - ljudi ustvari "ne vole" da se menjaju (ni na ličnom ni na zajedničkom planu), a jedino menjanjem i voljom za promenama mogu sebi da povećaju kvalitet života kojim su nezadovoljni. I onda realnost "ogovaraju" umesto da se menjaju zajedno sa njom.

Najlepše u duhu EU integracija je duboka ljudska vera i nada da su promene uvek - moguće. To je tako evropski.