Elvis Presley je pre neki dan izbrojao 33 godine od smrti, nakon 42 godine života, a sve vreme je ikona s kojom se retko ko drugi može porediti po snazi utiska i otiska koje je ostavio u ljudima, bili njegovi poštovaoci ili ne, koje je ostavio na jednom dobu, jednoj civilizacijskoj epohi koju ćemo pamtiti kao - XX vek.

Još uvek se sluša, još uvek niko drugi nije dobio nadimak "king" , jer se (verovatno) još uvek nije pojavio niko ko bi, u poređenju s njim, izgledao da više zaslužuje "kraljevsku titulu R`n`R" od Elvisa.

Milioni stranica o njemu na internetu, hiljade ljudi koji još uvek obeležavaju njegove rođendane i godišnjice smrti, neprekinuti rituali na ivici (i s one strane ivice, često) kiča i patetike u "Graceland"-u, neprekidna prodaja i albuma i pesama i mp3 i čega sve ne, onako "suvenirski" što nosi obeležje s njegovim imenom, porukom, slikom, bilo čime - sve to zajedno je očiti  dokaz nepokidive veze između Elvisa i svih onih koji u onome što je otpevao i u onome što je odživeo osete "svašta i koješta" što i ne mogu da uobliče u reči, ali znaju da je - očaravajuće, pa to često zovu "misterijom Elvis".

I verovatno većina nas ima par njegovih pesama koje može slušati uvek (ili koje zna da zvižduće ili pevuši), par pesama koje "ne mogu da promaše" kad nam naiđu trenuci "only for king`s voice".

Here`s  listening to you, kid!