Dugo već mi se mota po glavi da "napiskaram" koju o zabranama pušenja, o štetnosti duvana, o legislativi vezanoj za zabrane, o kampanjama kod nas, u EU i USA (i širom planete) koje edukuju, pomažu, upućuju da bi SVI trebalo da prestanemo da koristimo duvan jer je dokazano štetan po zdravlje, jer je kancerogen, jer proizvodi troškove zdravstvenim sistemima država, jer ugrožava nepušače (sekundarno udisanje duvanskog dima), jer je - korišćenje duvana "nepoželjno društveno ponašanje".
E, to je "crta koju ja ne prelazim". Sa svim ostalim sam saglasna, sa zabranama, propisima, kaznama, kampanjama, sa "redom" kojim sopstvene duvanske navike nikako ne smeju da ugrožavaju druge, sa obavezama zdravstvenih sistema da pružaju sve informacije o štetnosti, da daju statistike, sa posebnim obraćanjem mladima,....sve sam saglasna, osim da se pristaje na atmosferu da bilo ko ko me vidi sa cigaretom u ruci. (zbog svega toga ostalog) misli da ima pravo i da ima slobodu da mi se obraća i da mi kaže da "imam nepoželjno društveno ponašanje".
Zašto? Zato što je to (i možete se smejati koliko god hoćete! ) - pitanje ljudskih prava. Ako poštujem i primenjujem i podržavam SVE propise, ako jasno demonstriram zakonito ponašanje - imam i ljudsko pravo da me ostave na miru ako hoću da koristim SVOJE PRAVO NA IZBOR, da li ću korisitm duvan ili ne.
Dva neposredna povoda su se poklopila pa da "napiskaram" ovaj Duvanski Manifest.
Prvi je podatak o "neosetljivosti" profita duvanskih industrija u svetu na kampanje o štetnosti duvana, naprotiv, profit je sve vreme stabilan i čak beleži blag rast, što znači da su sve "startegije za smanjenje pušenja" sjajne, odlične, svi smo saglasni sa njima - ali ne daju rezultate. Ili daju rezultate, ogroman broj ljudi prestaje da puši, ali ovi ostali - udvostručavaju količinu cigareta, pa su proizvođači duvana - na istom. Zabrane reklamiranja nisu proizvele, takođe, nikakkav efekat na profit. Šta to znači? Da ostali džaba bacaju pare na reklamiranje, ha? Jedini smisleni odgovor koji sam dobila je - proizvođači cigareta "proširuju tržišta" i "poskupljuju proizvode", više prodaju na stranim nego na domaćim tržištima. Pa, šta je još novo? To se svi trude da rade...Najzanimljivije je USA tržište, s obzirom da se Amerikanci često vide kao "najžešći" protivnici duvana . nedavno je uvedeno da filmovi u kojima neko od glumaca puši moraju imati posebnu oznaku, poput onih za uzrast gledalaca ili čuveno "adults only". A i da ne govorim što očigledno niko i ne misli da će "zabrane pušenja" dovesti do ozbiljnih rezultata, jer nigde nema predloga o tome "a šta ćemo onda sa svima onima koji žive od duvanske industrije".
Drugi je doživljaj koji sam imala disciplinovano koristeći "svoje pravo na duvan" na za to označenom mestu ispred aerodormskog ulaza - jedan, meni nepoznat muškarac-prolaznik, smatrao je za dozvoljeno da mi se obrati "da treba da me je stid i sramota što pušim", a ja srećom znam da je za takve likove jedini recept "ignore" (što sam i učinila, naravno), ali on - jednostavno nije odustajao, zastao je i - dosađivao. Ubrzo zatim zastao je još jedan "korisnik prava na izbor i duvan" da zapali svoju cigaretu i ćutke (ali sa prilično zanimanja) pratio dosadne rečenice lika koji je rešio da od zvaničnog mesta za pušenje pravi svoj "Hyde-Park" kojim nas maltertira. Ostao je u "ignore mode" što se mene tiče i - konačno odustao i ušao u zgradu. Nas dvoje pušača odahnusmo i "zapalismo još po jednu", a onda mi se obrati "kolega" pušač sa "e, čoveče, šta sve trpimo!" .
I zato sam rešila da napišem Duvanski Manifest:
Duvan je moje pravo na izbor koje smem da koristim tako da ne ugrožavam nikog drugog i poštujući sve propise o korišćenju duvana.
Duvan je štetan i ja imam pravo da napravim izbor da ga koristim i uprkos svih informacija o štetnosti, jer je moja sloboda da raspolažem svojim telom - neprikosnovena.
Duvan je zavisnost, stvorena navika kao i bilo koja druga zavisnost i može me se silom naterati da se odvikavam samo i samo ako ta moja stvorena navika neposredno ugrožava druge ili ako njome kršim druge zakone i propise, inače - ne može. Moje navike i moje zavisnosti su moje ljudsko pravo i moraju biti poštovane.
Duvan ne podstiče na nasilje, duvan ne proizvodi nasilničko ponašanje (kao što to može biti slučaj sa drugim obliicima zavisnosti) i ne sme da postoji bilo kakav oblik nasilja usmeren prema korisnicima duvana.
Duvan, odnosno korišćenje duvana, ne sme da postane sredstvo diskriminacije ni u jednoj od kampanja za zabrane, odvikavanje i informisanje o štetnosti duvana. Legislativa o zabranama ne sme da proizvodi etiketiranje o društveno nepoželjnom ponašanju.
Imam i predlog himne koja "ide" uz Manifest, naravno!
I da ponovim sjajan "tango" video klip koji kradem od Lepenskog, drugi put već
Jasno je da nemam nikakve namere da se odvikavam od duvana ( naprotiv, imam čak i jedan sjajan plan za vino, kafu i duvan! ), ali ni malterirati se - ne dam. Duvan je moje ljudsko pravo na izbor. A sloboda da se napravi izbor je - neprocenjiva. Kao što je to i svaka druga sloboda.
