"Vostani Serbie" je pesma Dositeja Obradovića, ispevana početkom XIX veka.

Onog našeg nedovoljno poštovanog i spominjanog Dositeja evropejca i prosvetitelja čije čuvene reci "Škola, braćo, škola, a ne zvona i praporaca!" jos uvek teško stižu do mnogih ušiju.

Dositejeve knjige, spise, pisma i reči, ceo život njegov, smatram svojevrsnim omenom kojim je lako opisati puno stvari o nama.

A dugo sam ljude ubeđivala da ova njegova pesma treba da bude himna Srbije XXI veka. Ostadoh u manjini, druga himna izabrana.

Ako je pažljivo slušate možda i vama padne na pamet da se može biti i u manjini i u pravu!

Slušala sam sinoć ovu pesmu, u dobrom društvu i - samo jednom. Kao sećanje, obećanje i - jos uvek i uputstvo za budućnost.