Budžet

Verovatno je potpuno šašavo pisati post o - budžetu.Msleeeem, o tome se ili sve sasvim "pouzdano zna" ili uopšte nije nikome zanimljivo, a s druge strane, tekstovi na blogovima su svojevrsni "dnevnički zapisi", pa se teško informacije o državnom budžetu mogu "spojiti" sa bilo čijim dnevnikom....u smislu kontemplacije koju dnevnici podrazumevaju...

I još ima jedna odlična rečenica (mislim da je Bizmark):

"Ko voli kobasice i zakone, bolje je da ne zna kako se prave!" :)

Ali ja mislim da ljudi TREBA da znaju kako se i od čega prave SVI zakoni kojima se uređuju neke oblasti svakodnevice, a pogotovo mislim da treba da znaju sve o budžetu.I zbog tog čvrstog uverenja ni Bizmarka (mudrog) nisam poslušala...

Elem, u jednom od razgovora na blogu koji se ticao budžeta, rečeno je:

Pitanje je - da li se prvo radi "struktura" prihoda ili struktura "rashoda"? Da li je logika rada na budžetu "imam 100 kinti prihoda, pa da vidim gde ću to da potrošim" ili "imam 100 kinti rashoda, pa da vidim od koga to da namaknem"? Znam da je istina negde u sredini ali koji je stav preovladjujuci?

Kako teče proces, ustvari?

Treba utvrditi fiskalnu (poresku) politiku zakonima i uskladiti je sa monetarnom, te budžet "praviti" na osnovu najrealnijih mogućih makroekonomskih parametara to jest, naći najbolji mogući odgovor na pitanje:

"Od koga u državi i koliko "uzeti" poreskog novca, a koliko "uzeti" od SVIH da bi dali samo NEKIMA?"

Još važniji proces je "ciljanje" tih NEKIH na koje će javni novac biti trošen (u najboljem smislu te reči), tako da se "izvuče" najviše "vrednosti svakog dinara", da nema "rasipanja i uludog trošenja javnih finansija", već odgovornog upravljanja budžetom.

Budžeti onda imaju jednu osnovnu, nepromenljivu, principijelnu, tehničko-tehmološku "liniju pravljenja" i jednu, godišnju koja može zavisiti od strategija i programa stranaka koje u tom trenutku čine Vladu i Skupštinu.

Proceduralno:

Ministarstva (sva) "računaju" za sebe, za svoj sektor, koliko novca im treba na određenim pozicijama i onda svako "pregovara" sa ministarstvom finansija koje je zaduženo za ono što napisah pod "Treba"., dakle, ministrastva, mahom kreću od troškova, a ministarstvo finansija od "kapaciteta prihodovanja" i fiskalne politike - što više znanja i veština u tom ministarstvu - to bolje po sve.

Institucionalno:

Svi do 01.11. moraju doći u Skupštinu na konsultacije sa poslanicima, onda poslanici daju amandmane, pregovaraju i pokušavaju da izmene pozicije budžeta onako kako oni sami misle da je dobro, da je u skladu sa njihovim predizbornim obećanjima, da je pošteno, ....lista motiva je poduža.

Ako ministar finansija prihvati poslaničke sugestije pre stavljanja na dnevni red budžeta - onda su te pozicije kao da ih je dao on ili odgovarajuće ministarstvo, ako ne prihvati - onda poslanik/ca ulaže amandman i krene da "skuplja" većinu za svoj amandman. (sve se ovo već desilo i dešava se u Skupštini).

Kako sve to izgleda kod lokalne samouprave može se videti na dobrom primeru Inđije, gde i građani/ke itekako mogu da učestvuju predlozima o trošenju novca koji izdvajaju i kojim plaćaju sve one koji njihovim novcem upravljaju, kojima su poslodavac kao i svima na javnim poslovima.

Kako izgleda na državnom nivou može se videti u Memorandumu o budžetu, ili u Predlogu zakona o budžetu za 2008., ili u prezentaciji.

ПРИМАЊА И ИЗДАЦИ БУЏЕТА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ