U godinama pred nama sve češće ćemo u vestima, po novinama, po upravljačkim krugovima, na univerzitetima, u svakodnevnom razgovoru, čuti i izgovarati imena gradova - Brisel i Strazbur (Luksemburg smo već imali prlike da čujemo dovoljno puta, tamo je potpisan Sporazum o pridruženom članstvu Srbije u EU, 29.04.2008.). Sve su to gradovi evropskih institucija i mesta gde će se donositi odluke o nama, zajedno sa nama. (skroz "okrugla" zgrada je EU parlament u Strazburu).
Ovaj tekst je blog-razglednica iz Brisela, elektronski pozdrav svima, umesto nekadašnjih finih, od kartona i u bojama koje smo slali kad god negde otputujemo ( a na more - obavezno!) i na kojima smo, ukoso ili uredno ali ipak obrnuto od adrese pisali "puno pozdrava iz....".
Puno pozdrava iz Brisela, dakle.
Brisel je poslovan grad poslovnih ljudi i ljudi iz administracije EU, grad sa puno oblačnih dana i puno kiše i sa jednim od najlepših starih evropskih trgova. Grad bezbrojnih vrsta piva, nezaboravne i najbolje čokolade, odlične kuhinje i grad - centar evropske administracije.Brisel ustvari samo na "Gand Place" liči na Belgiju, valonsku ili flamansku, a ne liči uopšte na predivne manje gradove širom Belgije, Brisel je taman toliko svačiji koliko i jedan od njegovih simbola - Atomijum.
The name
Danas je sasvim prijatno biti u Briselu kad te predstave i kažu da dolaziš iz Srbije, ne gledaju te više "onako", malo sumnjičavo i podozrivo, sa "ahm" i "hm-hm" i "so, how things are...?". Nasmeju se, oni koje poznajem odmah i iz daleka (sve šireći ruke u znak posebne srdačnosti), a oni ređi, koje upoznajem dobronamerno me obaveste o tome kako su čuli za dobre vesti iz Srbije (ljubaznost komunikacije - ne pomaže da im kažem da ja dolazim ODANDE i da SVE znam o tim vestima 
), oni prosto žele da pokažu s koliko dobre volje očekuju dobre vesti o poslovima koje smo uspešno obavili - i ubuduće.
Volela bih kad bih umela da prenesem koliko puno Srbija ima dobrih prijatelja u Briselu, koliko puno ima istinskih znalaca o tome kakva je situacija kod nas i ekonomska i politička i bezbednosna i kulturna i svaka druga i sa koliko iskrenog dopadanja oni koji su imali prilike da nas posete, govore o Beogradu ili o drugim gradovima u Srbiji. I sa koliko poštovanja govore o ljudima koji žive u Srbiji. Znam ja da meni to kod kuće niko neće verovati, pa i ne pokušavam da ikome objasnim, ali - meni je važno da vidim kako je uspešno, za poslednjih nekoliko godina, izgrađeno razumevanje za sve strahote koje su nam se dogodile ili za sve uspehe koje su ljudi ostvarili. I poštovanje za rezultate koje su napravili ljudi u Srbiji. Ne političari, ili ne samo oni, već više i značajnije - razni ljudi na raznim mestima u Srbiji.
I zato, oduvek, šta god da radim sa njima (u Briselu) ponavljam jednu jednostavnu rečenicu :
"Obraćajte se ljudima u Srbiji, njih slušajte i njima govorite, baš kao da su vaši sopstveni birači, jer uostalom, uskoro će oni to i biti - na izborima za EU parlament, ako ih bude "po starom" 2014 - i Srbija će glasati".
I svaki put kad poslom odem u Brisel, setim se kako sam blizu Amsterdama, (JAT čak sleće u Amsterdam na putu za Brisel, takva je veza), a da nema šansi i da ponovo svratim u taj, uz Atinu, meni najlepši evropski grad (Novi Sad se ne računa, to je najbolje mesto u Univerzumu, bez premca).
Sve evropske gradove obišla sam davnih dana u svojim skitnjama peške i vozom, u danima kad je to bilo normalno i prirodno i kad su se pisale prave razglednice i zaista upoznavali i razgledali svi ti gradovi od Kazablanke do Helsinkija, od Londona do Moskve. I tada, osamdesetih, (deset godina putovanja "Inter-rail" pomeša tačne godine ) bila sam i u Briselu i kad god ponovo odem ustvari se setim slika iz tog vremena, neminovno.
Kad pogledam šta će se desiti ako i današnji i drugi poslovni boravci u Briselu (nas raznih, naravno) budu uspešni po Srbiju - odgovor mi se sam nameće - izgradiće se šansa da se stvori sećanje nekih drugih ljudi koji će putovati evropskim gradovima slično kao i ja nekada, jer će to biti normalno i prirodno. Lep posao - graditi buduće, još nedogođeno sećanje ljudi koje uopšte ne poznaješ, niti ćeš ikada upoznati, pa ipak - za njihove uspomene iz budućnosti radiš...
A ja ću valjda stići nekada i do Amsterdama, ponovo jednom, vozom i peške, lagano, sama ili u društvu nekoga ko se razume u skitnju, ko zna kako udobne mogu biti cipele skitarke u kojima možeš i stajati i hodati i trčati i plesati ili samo sedeti uz kakav amsterdamski kanal ćuteći, pijući malo crno i gledajući kako spokojno žive ljudi iza uzanih, lepih prozora bez ikakvih zavesa.
Pričala sam nekim mojim poznanicima da postoji "Inter-rail" za "odrasle" (nešto skuplje nego za ove do 27 godine, ali tako i treba da bude) i da mi je to - super, a svi su me gledali kao da sam mahnita. Neka. Tako su me gledali i kad sam im govorila da ćemo potpisati Sporazum o pridruženom članstvu Srbije u EU, pa me tako gledaju i kad im kažem da ćemo ove godine postati država-kandidat za članstvo u EU, tako bi me verovatno gledali i sa perona sa kog kreće voz za Amsterdam....marim ja......i strpljivo čekam....prava putovanja.Ona sa kojih se nikome ne pišu razglednice, samo se putuje i - bude. U Amsterdamu ili bilo gde drugde.
