Noćas je - bogojavljenska noć.

Običaji vezani za tu noć su različiti, "vuku korene" izgleda i iz paganskih vremena, a ispunjena je različitim ritualima u različitim kulturama, nekada udaljenim i u vremenu i u prostoru, a ipak - identičnih običaja i verovanja.

Šekspir je napisao komediju tog naziva. (Twelfth Night), dvanaesta noć od Božića. (po kom god kalendaru obeležavali Božić)

19. januara se u crkvama osveštava voda, za koju se veruje da ima čudesne moći.

Veruje se da se uoči ponoći Bogojavljenske noći "otvaraju nebesa", da se ukrštaju zimski i letnji, severni i južni vetrovi sveta, a da devojke mogu te noći videti lik onoga kog ljube na sasvim neobičnim mestima - na staklu, u dimu, na vodi, na nebu...

Bogojavljenska noć, takođe se veruje, ispunjava strasnu, iskrenu i jaku želju koju poželimo u ponoć, sa različitim ritualima koji se pri tome imaju izvesti.

Želja mora biti - samo jedna...nije zgoreg - pokušati, ne može škoditi da je se poželi, kako god nemoguća za ostvariti izgledala.

A ustvari, samo ono što nam izgleda sasvim nemoguće i zovemo - željom...