Leto je doba koje nam, neosetno i po prirodi stvari, donese ili duh drevnog ponašanja ljudi (slavlje žetvi, pohvala plodnosti, lakoća dugih dana dnevnog svetla)  ili sve nas (koji inače živimo u oštrijoj klimi) izjednači po ponašanju sa ljudima koji ceo  život provode u toploj, tropskoj ili polutropskoj klimi - naime počnemo da živimo na otvorenom, na ulicama, na plažama, na trgovima, na obalama reka ili otputujemo na obale nekih mora.

Leto prosto "zove i mami" da se ne boravi u zatvorenom, to je obična, svakodnevna i - svima poznata stvar.

Pa zašto onda uopšte i obraćam pažnju na letnju svakodnevicu?

Zbog raznih festivala koje ljudi organizuju pod vedrim nebom, na ulicama, na trgovima, na otvorenom....

Ima ih leti u skoro svim gradovima Evrope, u USA, Kanadi, o Južnoj Americi i da ne govorim, na svim kontinentima.......a za koju nedelju, 08.08.2008. u 8 uveče (po kineskom vremenu) gledaćemo otvaranje najvećeg  "sportskog festivala" na otvorenom  - Olimpijade 2008 u Pekingu.

Šta je tako očaravajuće na svim tim festivalima? Ako podrazumevamo zamamne lepote letnjih noći, onu ugodnu svežinu koju donesu posle vrelih dana, ostaje nekoliko nenadoknadivih prednosti koje letnji festivali imaju u svim gradovima u kojima se održavaju:

- može samo tako da se jednostavno ode, ne morate da se dogovarate, planirate, tražite društvo, na nekom od mesta gde se festivali održavaju sasvim sigurno već nekoga ima, koga poznajete ili koga ćete sa zadovoljstvom upoznati baš te večeri

- programi su toliko raznovrsni da je prosto nemoguće da ne naiđete bar na jedan koji će vam prijati, koji će vas razonoditi i obradovati, od malih, neobaveznih koncerata uličnih svirača do galerija na otvorenom, uličnih crtača, skulptura pod vedrim nebom, pa sve  do pozorišnih predstava ili događaja za koje se traži "karta više" i koji umeju da obeleže celu kulturnu sezonu

- odlazak na većinu naših lokalnih, letnjih festivala raznih vrsta uglavnom nije skup, oni nemaju "glamur" koncerata i predstava velikih zvezda (mada i takvih događaja ima tokom leta), nemaju sav onaj "formalizam zimskih kulturnih događaja" u zatvorenim postorima

- atmosfera na njima najviše liči na zaboravljena sećanja na sve one događaje kojima su ljudi hiljadama godina prisustvovali po grčkim amfiteatrima, uz mesopotamske zigurate, u arenama svih doba ili jednostavno - na livadama uz menore i kamene stubove na kojima su zajednički zaboravljeni preci igrom, plesom, muzikom slavili vreme leta

- nema letnjih festivala bez uživanja i u mirisima i ukusima hrane i pića, raznih vrsta (za nas poklonike duvana, ni mogućnost tog dodatnog užitka nije nikako zanemarljiva )

Od mnogih privlačnih letnjih događaja i u mom gradu i u Beogradu, pre nekoliko nedelja sam napravila plan za jedan događaj koji ne želim da propustim:

Belef: premijera "Majstor i Margarita"

Plan mi je bio baš dobar, svašta sam lepo smislila, četiri karte nabavljene - i njih troje mi je onda danas otkazalo dogovor za zajednički odlazak na premijeru "Majstora i Maragarite". Dugo Bulgakova i te predstave nije bilo u Beogradu, baš dugo. Nedostajala je, meni bar, i sve mi je ličilo na sjajnu noć pred nama. Ali - od  "nas" ostadoh samo "ja".

Pa, dobro, rekoh.

Razumela sam im razloge, iracionalni su potpuno i samim tim - sasvim opravdani i skoro pa da mi se dopalo sve to što su izgovorili kao objašnjenje zašto ipak neće da idu na predstavu i na letnji festival u nedelju. Nekako se odlično složilo uz Bulgakova.

Ja odoh, rekoh.

Pitali su me za razlog, kad mi već rekoše svoje za odustajanje i u očekivanju da ću i ja odustati od odlaska.

Pa, imam ga. Mislim - imam razlog, rekoh, a oni samo odmahnuše rukom, ne pitajući više ništa.

I ne pada mi na pamet da odustanem.