Idem danas da zajedno sa Marijanom Pajvančić (Univerzitet u Novom Sadu), Tanjom Mišćević (Evropska kancelarija Srbije), Aidom Ćorović (NVO "Urban-in" Novi Pazar), Veranom Matićem ("B92"), Vojislavom Tufegdžićem (dnevni list "Blic")i Aleksandrom Radosavljevićem ("Carlsberg" Srbija) preuzmem obavezu "održavanja" i nošenja "Baklje 2015".

O čemu se radi?

Većina informacija o razlozima "osnivanja" i "nošenja" Baklje 2015 može se naći na blogu "Ženska baklja muškog roda MDG3"

Dakle, ukratko i pojednostavljeno, cela planeta (kroz odluke UN) preuzela je 2000.-te obavezu ostvarenja Milenijumskih ciljeva do 2015.-te, napravljeni su planovi, određeni rokovi, preuzete obaveze, i - godine su prolazile, a ostvarenje zacrtanih ciljeva i obaveza je bilo očigledno mršavo i nedovoljno. Izostanak pravih rezultata ponukao je Kraljevinu Dansku i njihovo Minitarstvo inostranih poslova da pokrene ideju o "Baklji 2015" koja treba da sve nas podseti da se ne sme zaboravljati na data obećanja i da se ne sme zaboraviti na sve one koji su tema Milenijumskih ciljeva.

Jedna velika društvena grupa na planeti spomenuta je u Trećem Milenijumskom cilju, društvena grupa koja čini nešto više od polovine čovečanstva - žene, njihova prava, njihov položaj, nepravde koje trpe, nasilje kojem su izložene, diskriminacija koju žive svojim ženskim životima u raznim zemljama.

O tome svemu je - predaja i nošenje Baklje 2015, koja ide "od ruke do ruke" kao "štafeta" koja treba da poveže ljude koji misle da nije kasno da se vratimo zapisanom u Milenijumskim ciljevima i da - održimo data obećanja.

Kada su me pozvali i pitali da li bi htela da preuzmem Baklju 2015, da uradim nešto što će pomoći bar jednoj ženi koja trpi nepravdu (ako umem i mogu), što će pomoći otvaranju i toku dijaloga o tome zašto se Milenijumski ciljevi tako sporo realizuju i zašto radije pričamo o napretku i promenama društvenih modela ze žene. nego što se to zaista radi tako da žene mogu da osete boljitak - pristala sam, naravno. I dala obećanja za sledeća tri meseca koliko će Baklja 2015 biti u Srbiji.

I - smejala sam se, malko, kada mi je ponuda od strane ambasadorke Danske data, a oni su pitali (naravno) - zašto se smejem, u čemu je stvar?

Dva su razloga, rekoh, a teško da ćete vi i jedan od ta dva razumeti sasvim, lokalni je i samo moj značaj sasvim. . Prvi, što je Baklja 2015 stigla u Srbiju na "Bloomsday" 16.juna ove godine (lični, moj privatni značaj, sasvim) i zvanično predata Sonji Liht kao prvoj (NVO "Fond za politički izuzetnost"), a drugi što sam znala da će mnoge ljude kod nas to podsetiti na čuvenu "štafetu" koja se nosila po bivšoj nam domovini (kadgod, davno) , mada sa njom nema ama baš nikakve veze.

Koencidencije, volim koencidencije, i kad naizgled to uopšte nisu.

DODATAK:

Naknadno sam se setila da je ovo blog, da svi imamo "nick" i da će mnogi (s pravom) pitati "a koja si sad pa ti i gde ćeš to raditi?") , pa izvinjenje i evo "koja sam"

Gordana Čomić

Potpredsednica Narodne skupštine republike Srbije

a radiću u skupštini, u nadležnim odborima i kroz zakonodavstvo i kontrolu primene zakona, sa konkretnim ženama i programima

Olimpijske igre 2008. postale su svetska tema ovog proleća, mnogo pre zvaničnog letnjeg, svečanog otvaranja u Pekingu.

I, nažalost, nisu tema zbog najava izuzetnih sportskih rezultata ili najave velelepnosti objekata grada domaćina (mada je i o tome bilo zapanjujućih vesti), već zbog političkih protesta i napada na olimpijsku baklju i sportiste koji je nose. Izuzetne sportiste, po pravilu, sportske legende ili one od kojih se i u Pekingu očekuju neverovatni rezultati.

Od istorijskih početaka, Igre su u našim, modernim vremenima, prerasle u pokret i sasvim sigurno - jedan od najznačajnijih planetarnih događaja koji, jednom u četiri godine, zaokupi celokupnu svetsku pažnju takmičenjima sportista u raznim disciplinama.

Svetlo olimpijske baklje simbolično obilazi svet u olimpijskoj godini, ritualno se i ceremonijalno pali na početku tog puta kojim "olimpijski plamen" pronose sportisti od grada do grada, s kontinenta na kontinent, da bi najsvečaniji deo ceremonije otvaranja bilo paljenje baklje na stadionu i njeno gašenje pri zatvaranju Igara.

Simbolično - svetlo te baklje označava da Igre traju, nekada je značilo da i ratovi prestaju i da se pod njenim svetlom sportisti takmiče, nadmeću ko će sve više, brže, bolje....

Svetlo ovogodišnje olimpijske baklje osvetlilo je razne stvari koje skoro pa i da nemaju veze sa sportom, olimpijskim duhom ili osnovnom idejom Igara. Demonstrira se za "Free Tibet", zagovara se odbrana ljudskih prava i građanskih sloboda, a akcija protesta se sprovodi - fizičkim napadom na Olimpijsku Baklju kao simbol Igara i na one koji baklju nose.Ideja je - oduzeti baklju, po svaku cenu, sprečiti da baklja ide od ruke do ruke. Objašnjenje je da se tako skreće pažnja na stanje ljudskih prava u Kini i Tibetu. Ideja je da Svetlo Otete Baklje svetu donese jasnu sliku o stanju ljudskih prava i građanskih sloboda u Kini. I tako se jedna ideja pred našim očima pretvara u puko, medijski zanimljivo sredstvo za ostvarenje druge ideje, pri čemu su obe ideje - dobre. I svet se, u analizama, naravno - podelio u oceni opravdanosti takvog načina. Olimpijski duh, koji bi trebalo da sobom nosi zajedništvo nadmetanja i da izaziva ono najbolje u ljudima još jednom - nije odoleo političkim nadmetanjima. Slike iz Londona koje su pre nedelju dana obišle svet pokazale su nam prestrašena lica sportista, policijske snage koje jedva održavaju red, hapšene i tučene demonstrante i izazvale su pravu lavinu reakcija svih i svakoga - od građana i zvaničnika Olimpijskog komiteta do političara, medija sve do Dalaj Lame, pre neki dan.Manje-više, svi se slažu da pravo na protest postoji, ali se malo ko složio sa sredstvima upotrebljenim za protest. Dobili smo i vesti da se najavljeni nosioci baklje - povlače i ne žele da učestvuju u pronošenju plamena Igara.Na internetu se može naći stranica "Google`s Guide to Protesting the Olympic Torch" , a protesti polako menjaju formu i oblike i ne liči da će biti zaustavljeni ili smanjeni, naprotiv. Izgleda da prestaju napadi na baklju, ali se organizuju akcije druge vrste.I imamo prilike da čujemo predloge o bojkotu Igara, pa predloge o bojkotu ceremonije otvaranja, ali ne i takmičenja, odnosno o zahtevima samim sportistima da kažu svoj stav o protestima "FreeTibet", a ne o Igrama.

Vesti o pronošenju svetla olimpijskog plamena pretvorila su se tako u vesti o "razmerama incidenata" koji se događaju na protestima, a retko ili nikako je vest o tome šta su prave poruke svetla koje baklja nosi svetom.

I izgleda da polako postaje sve neizvesnije ŠTA će na kraju osvetliti plamen olimpijske baklje, koliko i kakvih će se sve događaja nanizati do svečanog otvaranja i da li će "duh igre" uspeti da skrene svetlo i na sebe i na poruke koje Igre ustvari nose svetom od antičkih vremena.

Ja, naravno, verujem u Igre. Preživele su hiljadugodišnja ćutanja i "neodigravanja", obnovljene su u našem vremenu, preživele su sve i svašta tokom odvijanja u modernim vremenima, želim da verujem da im je svetlo dovoljno snažno da "prežive" i svoj ovogodišnji put do Pekinga.

Kada su 2004. održane u Atini, Igre su pozdravljene sa "Dobrodošle kući!", a pozdrav iz Pekinga glasi "Jedan svet.Jedan san". Tim rečima treba svetlo olimpijske baklje.