Hrišćani (kalendarski gregorijanci), u sred zimskog suncostaja, večeras praznuju - Badnje Veče, veče pred Božić, rođendan bezgrešno začetog, od žene rođenog.

Otkad se pamtim - učestvujem u dvostrukim praznicima, zapadno - i - istočno hrišćanski podeljenim gregorijanskim i julijanskim kalendarom, praznicima kojima se jedni te isti događaji praznuju u različitim danima i datumima.

Kad bi se samo za trenutak zaustavili da razmislimo koliko je to šašavo - osetili bismo i koliko ume da bude - lepo i prelepo, meni bar, otkad pamtim.
Kućni rituali, osvetljena jelka, posebna jela, komadići sećanja obojeni novim pričama i mahom sjajno raspoloženi i radosni ljudi. Praznuju jedno rođenje i još jedan početak.

Koliko bi svećica na torti danas imao slavljenik?

Par hiljada komada  :))

Ili samo jednu veliku, svake godine, u kojoj su sve druge hiljade, kojom ljudi koji praznuju slave život koji traje.
Otuda valjda ta magična radost koja prati Božić kao praznik - kao da je sva životna radost, svačija i svugde - legitimna, poželjna i dozvoljena, kao da je davno zaključeno da je dobra odluka da se napravi dogovor o bar jednom danu tokom godine kojim se bude dobro raspoložen, samog postojanja života radi. Taj dan, u ovoj našoj istočno-zapadno-hrišćanskoj civilizaciji koincidira sa događajima u prirodi koja u tim istim danima počinje još jedno kruženje od najniže do najviše tačke u kojoj na nebu vidimo Sunce. U drugim je civilizaicijama malo drugačije, ali ne toliko puno da se ne bi mogle uočiti neverovatne sličnosti.

Stvari su uvek onakve kakvim mi želimo da ih vidimo, a meni večeras, na jedno od Badnjih Večeri koje obeležavam, ova slika, sa pravom skulpturom napravljenom od isečenog drveta, bolje nego ijedna druga slika - prikazuje svu jednostavnu lepotu današnjeg dana, odabranog da bude sasvim poseban dan stotinama miliona ljudi....