ili
-o ljubavi i vinogradima-
U sredu neko obeležava Valentinovo, a neko je slavar sv.Trifuna, a većina i jednih i drugih malo znaju o tome ko je svetac kojem je 14.februar posvećen. Prvi, zaljubljeni, razmenjuju poklone, poljupce i naglašenu nežnost, drugi, slavari, dočekuju goste, pale slavsku sveću i odlaze u crkvu.
Legenda o sv.Valentinu kaže da je živeo u Rimu za vreme imperatora Klaudija II, cara koji je započeo i vodio mnoge ratne sukobe i bio prilično ozlojeđen što ima teškoća da skupi vojsku za svoje pohode. Za to je krivicu bacao na bračni i ljubavni život svojih potencijalnih legionara, te je zabranio sklapanje veridbi i brakova. Valentin koji je 269.N.E. bio sveštenik u Rimu, oglušio se o imperatorove naredbe, venčavao zaljubljene i zbog toga bio uhapšen, surovo mučen i ubijen baš na 14.februar. Legenda takođe kaže da se u tamnici zaljubio u lepu čuvarevu kćerku i da joj je na dan svog pogubljenja poslao ljubavnu poruku koju je završio rečima "od tvog Valentina". Dva veka kasnije, 496. N.E. proglašen je za sveca i dugo je jedan od najpopularnijih praznika vezan baš za njegovo ime - Dan zaljubljenih.
Legenda o Sv.Trifunu kaže da je živeo u 3. veku i u početku
se bavio svojim domaćinstvom i čuvanjem gusaka. Pošto je bio odan
hrišćanstvu, imao je sposobnost izlečenja mnogih bolesti koje je molitvama
lečio. Postoji priča da je izlečio i Gordu, kćerku rimskog cara Gordijana, koja
je patila od neke duševne bolesti. Car ga je bogato nagradio ali je Trifun sve
razdelio sirotinji. Za vreme vladavine rimskog cara Dacija, Trifun je, kao
odani hrišćanin, pretrpeo strašno mučenje i na kraju umro.
Na ikonama se predstavlja u običnom odelu, u jednoj ruci drži snop, a u
drugoj krst i vinovu lozu. Slika se i sa guskama oko sebe, jer je ih je nekad
čuvao. Sveti Trifun se smatra zaštitnikom poljskih useva.
U narodu se veruje da ako na Trifundan pada sneg ili kiša, biće kišna i
plodna godina, a ako je vedro, godina će biti sušna i nerodna.
Postoji i običaj da se u jutro Trifundana nareže (oreže) grančica vinove
loze koja se slaže u krstove i postavlja na sve četiri strane kuće.
Ljubavi i vina, nežnosti i plodnosti, odanosti i hrabrosti nam nude ova dva
sveca za sećanje na Dan koji im je posvećen. Nude nam da budemo posebni taj
dan.
Ženama želim da tog dana nekog novog ugledaju i da se sete "leptirića u
stomaku" i još im želim da na potpuno nov (ili zaboravljen) način
pogledaju nekog ko je pored njih već dugo, i da se od toga opet sete
"leptirića u stomaku". Ako se odlučiš da pogledaš u nekoga STVARNO,
uvek se može naći neki nov detalj u njemu, na njemu, koji može biti razlog za
radost.
Slavarima srećna slava.
Ljubav je čudo
At 12. februar 2007 9:32:00, Danica (Neregistrovan) (Neregistrovan)
Dan zaljubljenih povezujem sa nastajanjem turbofolka, pa ga tako i tretiram. Praznik kao svaki praznik...poklončići, čestitke...Kome je to bitno, uživaće u tom danu. Ljubav, zaljubljenost,pažnja, leptirići, damari srca...to nam treba svakog dana.
At 12. februar 2007 12:01:00, gordanac
OgLeDaLo i Danice, BAŠ ZATO što se slažem da nam treba svakog dana i ljubavi i zaljubljenosti i razumevanja i nežnosti, a što prečesto srećem ljude koji propuštaju takve dane, htela sam da sve podsetim: `ajd bar danas, nije važno da l` zbog slave il` zbog Valentinova - podelimo čašu vina sa nekim kome od srca možemo reći: e, što je lepo što postojiš! Ljubav je kao vinova loza - traži mnogo nege.
At 12. februar 2007 15:30:00, Danica (Neregistrovan) (Neregistrovan)
Upravo tako, nije bitno koji je dan, lepo je imati nekoga s kim možeš podeliti i razmeniti čašicu razgovora, vina, vode, bilo čega...jeste, ljubav traži negu,a u ljubavi, truda nikad dosta. Živeli:)
At 13. februar 2007 8:57:00, Srcelomius
Namerno sam sačekao da vidim prve komentare na ovu temu. I u potpunosti se slažem sa OgLeDaLom i Danicom. Proslave Sv.Valentina kod nas su pomodarstvo u pravom smislu reči. Nastale iz razloga da bi se neko video...pokazao i slično. I naravno, uvek je bolje nositi bombonjeru i cveće nego otići u vinograd i orezivati vinovu lozu. Nisam ni n od nacionaliste. Nisam čak ni neki preterani vernik - pravoslavac - ali mi, jednostavno ide na živce, uvodjenje praznika druge vere, što nije slučaj samo sa Valentinovim, već se to dešava i sa uvodjenjem "noći veštica" a što žuta štampa itekako proprati. A opet, svidjalo se nama ili ne, žuta štampa ima strašan uticaj na mladje naraštaje. Dakle, u jednoj rečenici. Sveti Trifun da, Sveti Valentin ne, zaljubljenost da, svakog dana...a u ljubav, na žalost, ne verujem.
At 13. februar 2007 9:40:00, gordanac
Srcelomius, da umem da napravim u odgovoru "link" na pesmu "Vjeruj u ljubav" Dragojevića, odmah bi to uradila! Ali ću je dodati u post, ako nađem na Youtube. :))) Inače, moj otac je bio poštovalac sv.Trifuna (nije nam slava, ali svejedno smo ga obeležavali) jer je voleo vinograde...Govorio je da je vinova loza "čudo od života"...
At 13. februar 2007 10:00:00, Srcelomius
Nadam se da ste me razumeli baš onako kako sam hteo da kažem. Izuzetno poštujem, i pozdravljam...ali smatram da nema potrebe "mešati" verske praznike. Ne u vreme kad su pojedini katolici veći katolici od Pape a pojedini pravoslavci veći pravoslavci od Patrijarha.
Ne znam zasto, ali mislim da je Valentinovo ili Dan zaljubljenih postao cisto pomodarstvo, dok je cista tradicija Trifundan. Mislim, znam one koji Sv Trifuna slave kao krsnu slavu jako dugo, a s druge strane, Valentinovo je za nase ljude u Srbiji samo Dan zaljubljenih. Mnogi ni ne znaju za Sv Valentina. Pa se nesto ne slazem da se nesto pomodarski slavi. Ljubav je potrebna svakog dana, a zaljubljenost bar 4 puta godisnje :):)