Silene stenophylla je biljka iz pleistocena, pre 30 000 godina bila je raširena svuda po evroazijskom kopnu, cvetala je i - živela.

Pre par godina, u Sibiru, pronađena su zamrznuta semena, DNK u dubokoj hibernaciji ove biljke i ruski naučnici su se poduhvatili realizacije stvaranja nove, žive biljke iz tog semena što je desetinama hiljada godina, "kao da je mrtvo" mirovalo u ledenoj zemlji.

Pronađeno je duboko pod zemljom, u podzemnim lavirintima u kojima su svoju hranu čuvale pleistocenske "veverice", na mestu koje prirodnim uslovima sasvim odgovara onome što bismo danas zvali "kriobankom" - sigurnim mestom za duboki led živih ćelija i tkiva.

I - evo je Silena Stenophylla ("Tiha Koja Voli Da Stoji" - to joj je otprilike prevod imana sa latinskog),  odnegovana, živa, procvetala...

"Na osnovu tkiva biljke pronađene u sibirskom ledu, stare oko 30.000 godina, ruski naučnici su uspeli da ‚‚ožive celu biljku” što je pionirski eksperiment na putu ka oživljavanju raznih drugih biljnih vrsta.

Po rečima vođe projekta Svetlane Jašine iz Instituta Celularne Biofizike iz Ruske Akademije Nauka ovaj cvet (koji je dobio ime Silene Stenophylla) ne samo što je uspešno oživljen, nego se veoma dobro snalazi u trenutim atmosferskim uslovima, proizvodi seme i veoma lako bi mogao da preživi i da se širi u divljini.

Ruski naučnici se nadaju da će uspeti da prestignu ostale svetske timove u pronalaženju smrznutih životinja sa očuvanim biološkim materijalom koji bi mogao da se prouči i klonira, sve od najsitnijih životinja pa do ogromnih mamuta."

Ovaj eksperiment nije prvi takve vrste, već su "vraćane u život" biljke od semena i DNK starog 1000 ili nešto više godina, ali je prvi put "tiha koji voli da stoji" ona koja je ponovo ugledala svetlo i Sunce posle tako dugog perioda od oko 30 000 godina.

I zajedno sa ljudima dokazala kako je život - neuništiv.

I kako je - čudo.

Zaličila mi je na metaforu za sve ono što u nama ljudima stoji i postoji zamrznuto, tiho, kao mrtvo i onda, kao odjednom - oživi.....oživi od drugog ljudskog bića, od događaja, od prizora, od doživljaja.

I samo izgleda da za takvo, ljudsko "oživljavanje", ne treba napora, truda, volje i znanja sličnog onome koje su ruski naučnici uložili u život ove "tihe koja voli da stoji", samo izgleda da je to jednostavnije i lakše, najčešće ustvari - nije.

I mnogo češće nego što bi se očekivalo sve i razne stvari "tihe koje vole da stoje" ostanu u nama zamrznute, ledene, mrtve, neme...

Šteta.

Jer izgledaju taman toliko lepo kao ova cvetnica kad god se potrudimo da ih "oživimo"...