Dogodilo se nedavno da sam treći put u životu čula jednu sasvim neobičnu i retku reč.

Prvi put sam je pročitala sama, davno, u vremenima "prvih čitanja" kad sam smatrala da mi je elementarna obaveza da pročitam sve i svašta uključujući sve i svačije "religijske knjige" do kojih mogu da dođem, ako želim  i da pokušam da razumem druge ljude koji ih čitaju (ili veruju) ili ako želim i da probam da istražujem ima li u tim spisima dovoljno zapisanih "kolektivnih sećanja" ostavljenih kao poruke koje bi nam olakšale razumevanje njih davnašnjih i nas, sadašnjih. (Nikada nisam mogla da verujem u jednu knjigu, ali sam sve knjige oduvek smatrala najdragocenijim saveznicima uviđanja, saznavanja i - uživanja, naravno)

Drugi put sam tu reč  čula prilikom jednog štučijeg zimskog pecanja, novembra 1993. i bila iznenađena do zaprepaštenja jer je bila upotrebljena sasvim metaforično, baš u kontekstu kakav sam joj i sama bila namenila, skoro pa nezavisno od upotrebe njenog prvobitnog značenja. S obzirom da glas koji ju je tada izgovorio više ne postoji, bila sam sasvim sigurna da ni ja tu reč više nikada neću čuti, izgledalo je da nema ko više da je izgovori, takva je sudbina retkih reči i sasvim neobičnih ljudi koje imamo sreću da sretnemo.

Treći put pojavila se, ipak, izgovorena jednim drugim  glasom koji i danas postoji i odslušala sam je, s nevericom i s nadom da se  moje zaprepašćenje i iznenađenje neće osetiti u komunikaciji, dok s teškoćama poimam da sam tu reč,  eto - opet čula. Metafora kojom je ovaj put upotrebljena bila je dragocena, neobična i - dvostruka. Istovremeno i ista kao već jednom određena i - potpuno različita.

Reč glasi:  pselafao.

Rečnici za ovu reč (i jednu njoj veoma blisku po korenu i upotrebi i značenju - psephos), kažu ovako:

ψηλαφαω

pselaphao

1. to handle, touch and feel

    2. metaph. mentally to seek after tokens of a person or a thing

ψηφος

psephos 

1. a small worn smooth stone, a pebble

              a.) in the ancient courts of justice the accused were       condemned by black pebbles and the acquitted by white

    2.  a vote (on account of the use of pebbles in voting)

"Psephos" je bila "uvodna reč" u vremenu i razgovoru kada sam reč "pselaphao" izgovorenu čula drugi put, zato je pominjem. (i moje čitanje prvi put "računam" kao - izgovaranje, grčka je reč, morala sam je izgovoriti naglas, da čujem kako zvuči, ima takvih reči i u našem jeziku koje pročitane ili izgovorene imaju unekoliko - drugačiji otisak u nama).

A cela priča mi je zabavna jer se reč "pselaphao" u izvornom tekstu pojavljuje samo četiri puta, kao da je pisana da bude sakrivena, a ne pročitana.

(1. The verb pselaphao appears only 4 times in the Greek NT (Lk. 24:39; Acts 17:27; Heb. 12:18; 1 Jn. 1:1).)

Za očekivati je i da je ja čujem najmanje - četiri puta.

Hoću li?

Ah i ...tjah...odgovor je - sama ta reč.

Ψηλαφαω.