Ima onih posebnih popodneva, sutona, zalazaka sunca, smiraja dana, koji kao da su stvorena zato da bi se za njih imala pripremljena muzika, e da bi bila potpuna i onda - pamćena kao redak i dragocen, smaragdni trenutak dobrog raspoloženja, uživanja i neprekidnog osećanja neopisivog sklada.
Takva popodneva su najbolja onda kad se još nisu dogodila, a nekako sve okolo pouzdano zna da će se dogoditi, kad-tad. Osetiš da su prizvana, nekako.
Rana jutra, zore, svitanja, izlasci sunca su potpuno drugačiji deo dana, to su trenuci skloniji tišini, odsustvu bilo kakvih zvukova osim onih koje priroda proizvodi.
Dani koji najviše vrede, koji možda jedino vrede, su oni kojima treba ista muzika za smiraj i svitanje dana.
Ko je doživeo takve dane ili ko živi u očekivanju takvih dana - znaće o čemu pričam, a ko nije, uvek može slušati muziku koja je čudo, bez ikakvog posebnog razloga.
boomp3.com
boomp3.com
boomp3.com
boomp3.com
boomp3.com
boomp3.com
boomp3.com
Dan bez muzike bio bi ravan danu bez kiseonika. Imam tridesetak pesama koje motam u svako doba dana(osim kad slušam radio), i muž mi kaže, aman, kako više možeš to da slušaš? A, ja, mogu, i kad sam tužna, i kad sam raspoložna, i kad sam nervozna. Uvek.