Noćas u 02.00 (po našem vremenu, sviđa mi se to vreme, priličan broj finih doživljaja mogu se desiti u to vreme 
), počinje manifestacija i ceremonija dodele Oscar-a u svim kategorijama, a za 2009. godinu. Satima pre tog trenutka, naravno, trajaće "ulasci slavnih po crvenom tepihu", rašće znatiželja i "padaće" komentari o tome "šta je ko obukao" i slušaćemo beskrajan niz kratkih intervjua o nadanjima, očekivanjima, uzbuđenjima i naravno - mogućim iznenađenjima.
Biće opklada, suza, beskrajne radosti i slavlja pobednika i svega onog magičnog i čarobnog što filmovi sobom nose. Biće svega za opuštanje, dobru zabavu i "deljenje" navijačkih strasti za sopstvenim favoritima, za uživanje u vrhuncu jedne filmske godine....
Bivajući potpuno "zaluđeni filmofil", obično ne propuštam "dodele Oscar-a", ne zbog glamura i "pratećeg blještavila", već zato što tu, na jednom mestu, bude sve ono najbolje iz filmske produkcije prethodne godine.
I obično, ritualno, svake godine (najčešće oslonjeno na splet slučajnosti i okolnosti, ponekad nasumičnim izborom, kako-kad) odaberem neki film, muziku ili glumce uz koje dočekam samu ceremoniju, nešto što "me prati" ceo taj dan i pravi lični, mali dan kojim "slavim" sve ono fino i tanano što umeju da nam pruže stvarno dobri filmovi.
Ove godine mi je to Antonio Banderas, muzika "Los Lobos" i filmovi "Desperados" i "Once Upon A Time In Mexico" i sve drugo vezano za marijače, meksičke pejzaže i čudesnu, na drugim mestima nepostojeću, prelepu patetiku i melanholiju koje ti filmovi, njihova muzika i sve priče od kojih su filmovi pravljeni nose sa sobom. Sve što je potrebno za - vreme uživanja...
At 22. februar 2009 21:18:38, gordanac
:))
spavam, naravno, samo oduvek par sati manje nego što ljudima sna inače treba, nisam ja za to ništa "zaslužna" - to je (valjda) genetski, metabolički "poklon" na kom sam zahvalna, jer imam nešto više vremena "budnog stanja" nego što to, po proseku, budnima pripada....:))
a inače...
"..never sleeping, never wholly awake.." rekao bi pesnik, to je stanje najbolje od svih...eto, noćas sanjam na - meksičkom! :))))
Los Lobos i mariijači...stvarno su dobri i za san i za javu...
Noćas u 2.00 slatko ću da spavam, kao što spavam i svake noći. Naravno, kad sam bila mlađa suze su mi išle na oči ali sam morala da odgledam neki film, ili da čitam. Sad ne. Ne postoji ni knjiga ni film niti ikakav događaj zbog kog bih se odrekla sna. Pročitala sam nekad.a to sam i usvojila da sat spavanja pre ponoći vredi kaoo dva posle ponoći:) Kad ustanem ujutru, ispavana i odmorna, skuvaću kaficu, uključiti kompjuter i saznaću dobitnike Oskara sa par sati zakašnjenja. Pre spavanja odslušanju još jednom Antonia Banderasa I zamišljaću da baš meni peva:)
Gordana, kad vi spavate i spavate li uopšte:))