"Nedostupno" je reč koja je postala češća (učestana, uobičajeno česta) u svakodnevnom govoru otkad postoji servis mobilnih telefona i ljubazan glas koji saopštava "mobilni pretplatnik trenutno nije dostupan..." kad god pokušamo da stupimo u kontakt s nekim ko svoj telefon - isključi. Kao da ga nema. I tako postane - nedostupan.

Šta sve (i inače) smatramo - nedostupnim?

Šta mi sve doživljavamo kao ONO NEŠTO što je sasvim "nedostupno" BAŠ nama, a što (ipak) osećamo kao potrebu, kao  želju, kao san o nečemu što bismo želeli kao uvek dostupnu svakodnevicu?

Ljude, materijalna dobra,  novac, dostignuća, doživljaje, mesta udaljena od nas, emocije, uspehe, sreću,...?

Šta nam se (najčešće) čini (najviše) nedostupnim?

Mudri ljudi imaju samo jedan odgovor na sva ta "teška" pitanja o dostupnostii i kažu:

"ZDRAVLJE, kad si bolestan, je NEDOSTUPNO, a inače je poptuno svejedno, sami sebi svi određujemo svaku drugu - DOSTUPNOST".

U jednoj rečenici (koju sam čula nedavno) može se, izgleda,  sažeti svako objašnjenje i svaki odgovor na pitanje "šta je ono što sami sebi smatramo nedostupnim?", u samo jednoj rečenici kojom mi je odgovorio "stari gari" na moje pitanje "što ne učini sve i svašta za čega svi znamo da je sposoban i umešan da učini", rekavši:

"Ne mogu, ja sam meni nedostupan".

Ljudi, izgleda, to sami sebi rade skoro istom onom učestanošću kojom nas ljubazni glas obaveštava da "mobilni pretplatnik nije trenutno dostupan...", ljudi sami sebe, sami sebi učine - nedostupnim.

I tako, ponekad i na žalost, svaki poduhvat, svaku želju, svaki san,  sami sebi učine - nemogućim.

Ponekad mi se učini da je mnogim ljudima takva odluka ustvari - utešna, što se na prvi pogled čini sasvim neverovatnim, jer čini nedostupnim sve i svašta što bi inače bilo dostupno i na dohvat ruke.

Lakoća kojom se brzo i jednostavno nađe i imenuje neko drugi, nešto drugo što dobije definiciju "prepreke" za željenu dostupnost (nikako to nije, ne sme i ne može biti - čovek sam) postaje neverovatno jasna i očigledna kad god se naiđe na nekog ko jednostavno kaže "ja sam meni (sam sebi) nedostupan".

Šteta.

Toliko toga je moguće, toliko toga - dostupno, ipak, ma koliko se na prvi pogled činilo nedostupnim, nedostižnim, nemogućim...

Sasvim zdravi ljudi kokanda premalo (ako uopšte) cene i vide tu tako očiglednu i jednostavnu činjenicu o tome ŠTA je zaista nedostupno, a šta je - naš slobodan izbor nedostupnog, načinjen iz ko zna kojih razloga.