Čitajući, gledajući a najviše slušajući ljude učinilo mi se da ima mnogo više tekstova o kvalitetu ženskog života nego muškog. Pri tome ne mislim na časopisne i magazinske, a posebno ne na često priglupe medijske prikaze stereotipa i predrasuda muško-ženskih odnosa, nego mislim na društvene uloge koje su nam dodeljene, i ženama i muškarcima, mislim na društvena pravila (pisana i nepisana) kojima nas diskriminišu samo zato žto smo žene ili samo zato što smo muškarci.
Tako sam, razgovarajući, tražila od muških "daj mi listu postupaka kojima te diskriminišu samo zato što si muškarac". I dobila sam pregršt odgovora od kojih se većina odnosila na privatne odnose i stereotipe koji vladaju u privatnom životu, a manji broj na društvenu nepravdu. Evo kratke liste:
1.ne mogu da se zaposlim, recimo, kao sekretarica, ili slično...
2.moram u vojsku, moram u rat...
3.ne mogu da napredujem u karijeri "preko kreveta"...
4.od mene se uvek očekuje inicijativa kad se upoznajemo, od mene se očekuje da plaćam račune, od mene svi nešto očekuju...
5.okolina me odbacuje ako se ne ponašam kako oni to od mene očekuju ("kao pravi muškarac")...
6.ne mogu da rađam...
7.bivša žena me odvaja od deteta, zakon je na njenoj strani, nemamo ista roditeljska prava...
8.nisam lep, nemam lepotu kojom žene "obavljaju" razne stvari, a ja stalno moram da se takmičim sa drugim muškarcima...
9.žene me stalno teraju da govorim, da stalno o nečemu razgovaramo i da stalno nešto objašnjavam šta mi je i kako mi je...
Retko ili nikako, muškarci spominju društvenu diskriminaciju koja se čini zato što pripadaš nekom polu, a mnogo češće svoje nelagode i probleme svode na privatnu ravan. Kao da se muška društvena moć podrazumeva, a privatna muška moć se pominje samo ako se postavi potpitanje o porodičnom nasilju, o fizičkom nasilju, verbalnom nasilju, sportskom nasilju... Muškarci sa kojima sam razgovarala retko ili nikako ne primećuju da nasilje NIKAKO nije privatna stvar, nijedna vrsta nasilja.Svako nasilje je društveni problem, čvrsto u to verujem. U pokušaju da mi objasni, prijatelj mi reče: "Pa, nas muške od najranijih dana podstiču na to da se bijemo, da pokažemo ko je jači, kad si najjači, onda ti kažu ono - vrh, brate!" Odgovaram - dno, brate. I - kako onda žive muškarci, ako im se od najranijih dana model "fizički jačeg" nudi i nameće? I zašto se tako malo priča i piše o tome, o tom stereotipu, o toj predrasudi da se razvija sklonost ka nasilju? I zašto to ne bi menjali ako smatramo da je LOŠ društveni model za muškarce? Uloge i žena i miškaraca podložne su društvenim promenama, saglasnosti volja u nekom društvu, a da bi se do toga stiglo, mora se otvoriti i voditi dijalog.To je samo jedan od razloga zašto postavljam pitanje:
Kako žive muškarci?
Jedan od mudrijih mojih prijatelja rekao mi je "Tek kad sam malo omatorio, razumeo sam da sam mogao i kvalitetnije muški da živim.Mislim da se nisam usuđivao."
At 25. avgust 2007 18:02:00, DiplomiraniDuduk
"...nijedna vrsta nasilja." Da li je i jedna ženska organizacija ikada osudila nasilje koji pojedine žene sprovode ne samo nad celom svojom porodicom, nego i celom okolinom - zvocanje? Naravno, ne! O kojim je onda VRSTAMA nasilja ovde reč? Samo o fizičkom! Znači žene ipak PODRŽAVAJU pojedine vrste nasilja!
At 25. avgust 2007 20:19:00, gamet (Neregistrovan) (Neregistrovan)
Sve pobrojano, zasta muskarci misle da su uskraceni, ustvari su velike prednosti za muskarce. Jeste da im neke stvari nisu dostupne, ali mogu biti samo srecni zbog toga. Otprilike, kao kad bih se ja kao zena zalila da ne mogu sama da zamenim gumu na autu, pa "patim" zbog toga :))
At 27. avgust 2007 9:17:00, anagram
Samo da kažem, da je u mojoj firmi bio zaposlen muškarac na mestu sekretarice.
e, a moja tetka ovde u holandiji bas malo pre nego sto sam ja dosla gledala neku emisiju, i neko istrazivanje pokazuje da bi muskarac pre otisao u krevet sa seficom da bi dobio bolje mesto na poslu, nego sto bi to zena uradila sa sefom. a ja verujem, bar sto se tice balkana, muskarcima je mnogo lakse nego zenama.
At 30. avgust 2007 23:28:00, darklaw
Voleo bih da dodam na listu jos jedan problem, eto kao muskarac. Ima tome 4 godine kako sam se prijavio da volontiram u jednoj "zenskoj" organizaciji koja se bavi problemom nasilja nad zenama. Tada sam bio jos student, a imao sam cak i licnog iskustva sa nasiljem u porodici. Doticna ortganizacija mi je uz zahvalnost odgovorila da je organizacija ipak "zenska" te da kao takva ne prima volontere - muskarce. Naravno da sam bio zabezeknut, jer profil volontera je osoba koja zeli da radi besplatno, uz pokrice nuznih troskova i naravno sticanje iskustva. Isti pridev je razlog sto su neke druge NVO drzale predavanja na temu trgovine ljudima samo devojcicama u skolama, a ne i decacima. Komentar, mislim, nije potreban.
Kako ce tipican Balkanac sa teritorije Srbije da prihvati model po kome on ne treba da iskazuje snagu prema vec intelekt? Vrlo tesko, slozicete se, a onih netipicnih ima u tako malom broju da su zanemarljivi. Pogledajte, na primer, jedan kafic ili diskoteku u kojoj devojka savremenih shvatanja prilazi muskarcu. Ostali, da kazem, primerci njeno ponasanje proglasice "kurvinskim". Ne moze to u Srbiji...iako treba pokusati. Zasto ne moze da bude sekretarica. Zato sto je musko, i stidi se takvog posla. Da li je pokusao da se zaposli na tom radnom mestu? Zasto ne moze da napreduje preko kreveta? Zato sto pati od kompleksa zvanog zena je iznad mene...i onda ne sme da preuzme inicijativu...a zena (sef) u slucaju inicijative dobija zivopisni pridev kurva. Dobro, znam da je imenica, ali u puno slucajeva je opisni pridev. Okolina ga odbacuje ako se ponasa kao pravi muskarac...bas zato sto je i okolina zadrta u smislu musko mora da bude musko...u protivnom dobice (opet pridev) peder zbog iskazivanja svoje neznije strane. Malo svesti...malo vise svesti manjka muskarcima da bi ziveli kao MUSKARCI.