Modle (kalupi) se koriste za razne stvari - verovatno svima najpoznatije su "modle za kolače", fine male spravice koje od testa prave čudesne oblike za razne prilike. Modle služe da olakšaju da se napravi nešto baš željenog oblika, a od materijala dovoljno poslušnog da se modlom može obraditi i zarobiti i ostati određenog oblika. Sa kolačima je to beskrajno zanimljivo jer su vrste modli praktično - beskonačne. Te su modle vidljive, namena im je jasna i uvek je zadovoljstvo imati i h u kući i igrati se praveći kolače "iz modli".
Meni se čini da imamo i nevidljive "modle za reči", male ili velike kalupe u koje stavimo reči kojima želimo da oblikujemo neku poruku i tek kad ih "obradimo" u toj modli puštamo ih u izgovaranje, "dajemo ih" na slušanje, poklanjamo ih drugima tek kad su sasvim "legle" u neku od naših modli.Tek kad obavimo potpunu obradu naših reči u tim nevidljivim modlama delimo ih sa drugima tako da budu slatke, gorke, ljute, kisele, neukusne, bljutave, medene, neukusne - baš kao da su uspeli ili neuspeli kolači iz svima poznatih, vidljivih modli.
I baš kao što nas, birajući kolačiće napravljene u modlama niko nikada ne pita "a, kako je napravljen ovaj oblik?" (svi znaju za modle!), tako nas niko nikada otvoreno ne pita za modle u kojima pravimo reči koje podelimo. Ali svi, ustvari, razmišljaju samo o - modlama za te reči, tražeći im pravo značenje i sve sastojke kojima smo ih u modlama "mesili i smestili" da bi izgledale i zvučale baš kako želimo.
I - kao i kod kolača, postoje razne vrste "modli za reči" koje je prilično lako prepoznati, a o tome koje su vrste nikada se (ili vrlo retko) govori u direktnom kontaktu, ali je ta "laka prepoznatljivost nekih modli" osnovni sastojak jedne posebne "modle za reči" koja se zove ogovaranje, trač, spletka - to su modle koje se (skoro, pa isključivo) bave načinima i sastojcima za modle od kojih ljudi koji nisu prisutni razgovoru prave svoje reči.
Postoje takorekući i neke "tipske" modle za naše reči, njima nas nauče dovoljno rano, usvojimo ih lako i koristimo prilično često. Ima iznenađujući broj ljudi koji koristi isključivo "tipske" modle, onako - konfekcijski.
Postoje i "modle za poslovne reči", "modle za reči prvih susreta", "modle za usputne susrete", "modle za porodične razgovore", "modle za decu", "modle za laži", "modle za bliskost", "modle za pisanje reči",......modle pravimo za razne situacije i uvek u sličnoj situaciji upotrebljavamo - sličnu modlu. I - neizbežno, ukus reči iz ponovljeno upotrebljenih modli skoro pa da je uvek - isti.
I - naravno postoje izuzeci u korišćenju "modli za reči".
Postoje deca, dragocena bića koja još nisu naučila da koriste sve "modle za reči", pa njihove reči često teku slobodne, neukalupljene, vesele, lepršave, šašave kako to samo ljudske reči mogu biti.
I postoje odrasla ljudska bića koja imaju neopisiv i dragocen dar da ma koje "modle za reči" da koriste, njihove reči uvek imaju svežinu i lepotu sasvim iskrenih reči, kao da jednom stavljene u modlu ipak prođu još jedno "mešenje" u kojem je glavni sastojak - dobra volja da se s lakoćom saopšti nešto sasvim iskreno i istinito.
Kako god bilo - reči nam retko "dolaze lako", čak i u situacijama kada bi trebale da klize kako kapi vode niz lotosov cvet, kad bi trebalo da zvucima koje prozvode upotpune fine male radosti koje se inače među ljudima događaju, kad bi trebalo da ispunjavaju svoju osnovnu svrhu - da budu najlakši način sporazumevanja i razumevanja među ljudima. Čak i tada, ljudi radije prvo potraže, smisle i naprave "modlu" za sve te reči i tek ih onda saopštavaju drugima. Nepotrebno.
Ako se ima sreće, susretnu se ljudi koja su prava "hodajuća svežina" od uobičajenih modli za reči i čisto je uživanje slušati ih dok govore i izostaje potreba da se razmišlja o tome koje su "modle za reči" upotrebljene, zašto i na koji način. Paradoks takvih susreta je što su to istovremeno i ljudi sa kojima i za koje vam reči - i nisu potrebne, sa kojima i za koje postoji ona fina, često tražena, a retko nalažena "modla za uzajamno ćutanje, za tišinu koja je čisto uživanje".
I, naravno, sve ono što se često i ne usuđujemo (bogsvetibiznaozašto!) da stavimo u bilo koju i bilo kakvu sopstvenu "modlu" za reći, sve to ponekad izgovorimo tuđim, pozajmljenim rečima, knjigama, muzikom ili poezijom. Ta modla se zove "modla poetskih istina" i čini mi se - ubedljivo je najbolja i najlepša od svih.
At 16. septembar 2008 11:04:55, gordanac
:)
mišta lepše nego kad je "jezik brži od mozga" :))
to ume da bude najbolja "brzina jezika"
At 16. septembar 2008 14:06:46, alan_a
divno mi ovde uvek, mada dosad nikad nisam ostavila komentar, mozda bas iz zazora od modli, ili neadekvatnih modli...
;)
... osim sto mi se cesto cini suvisnim bilo sta reci, kad je vec sve (odlicno) receno. :)))
ali sad bas zelim da se javnem jer si me opa skomo deci koja reci koriste neukalupljeno divno podsetila na neke kovanice mog sestrica, recimo - na racun plasljivih gustera koji beze u zbunje pred nasim koracima - 'da, da, bas su BEZLJIVI!' ili zahteva mami (dok mu noge jos nisu doticale pod sa stolice) da ga za vecerom priblizi, ili - 'ODBLIZI' od stola...
At 16. septembar 2008 22:00:23, gordanac
:))))
reči koje deca smisle - savršenstvo!
Ja sam potpuno sigurna da ništa od togas ustvari - ne zaboravljamo, ali neko nas potpuno pogrešno nauči da takve reči "ne idu u modle odraslih ljudi" . Šteta. Divno je slušati odrasle sa sposobnostima iz svog dečijeg doba, makar kad "ponavljaju" ono što im deca iz okruženja govore....
At 17. septembar 2008 12:17:49, Erazmo
Neko prvi kaže reč - na primer - transparentno (Labus, čini mi se) i onda je za kratko vreme svi živi upotrebljavaju u svim mogućim kontekstima. Na kraju je upotrebi i Toma Nikolić, koji u trenutku kad je Mile "provalio foru", nije ni znao šta to znači. Ima li i to veze sa modlama za reči? :)) Mene reč modla uvek asocira na pokojnu baku i baba-tetku, kad za svetog Nikolu prave salamice i london-štanglice... :)
At 17. septembar 2008 12:56:19, kojak
Da!
Eto, i mene te modlice obavezno asociraju na slavu i spremanje baš tih "modlica", "šapica" i kako se već sve ne zovu (a oni su ako sam ja dobro razumeo spadali u "fine kolače" svojevremno), a ovaj divan izraz "modlice za reči" mi je tako dobar i toliko toga govori o finom, smislenom govoru koji je tako diiivno slushati, a sve ga je manje, na žalost...sve ga je manje, a tako je lepo uživati u njemu, u smislu, kada ga ima..
Modle za reči koristim sa onima sa kojima nemam ni šta, ni o čemu da pričam, a sa onima koji su mi dragi uživam u spontanim razgovorima, bez klišea, kad možeš da kažeš sve što ti padne na pamet, da ne meriš reči na kantar po cenu da se ponekad i izlaneš, jer se dešava da je jezik brži od mozga što se uglavnom završava smehom.