- Dobar dan.Hoćete li mi, molim vas, reći cenu (izgovaram ime proizvoda na polici od koje me deli nešto više od metra li možda i cela dva...) ?
Prodavac, ne dižući glavu sa nekih papira u koji je zadubljen, odgovara
- Pa, piše, niste ćoravi, valjda?!
Nasmejah se i odgovorih
- Jesam, jako sam ćorava i to je jedini razlog zašto vas pitam, osim što pretpostavljam i da radite ovde.
Potpuno se zapanjio, pogledao me "šok izrazom" lica, kao da nisam govorila jezikom koji (valjda) razume, zbunjen i zblanut, kao da sam rekla "bogznašta".
Trajale su one sekunde kad mislimo da prolaze čitavi sati, ja očekujući bilo kakav odgovor, a on - samo ćuteći, nepomično.
Na kraju se oglasi, promenjenim glasom i kao da govori drugi čovek, a ne onaj isti od pre samo koji minut
- Izvinite, nisam video da ste slepi...(dalje, prilično brzo i vešto, daje informacije i o ceni i o vrsti proizvoda, o vinu se radilo, profesionalno, sve što treba...)
(Sve sam razumela o nesporazumu, nosim naočare čija stakla potpuno potamne na dnevnom svetlu, a od jutros je, srećom, divno vreme jakog sunca, razgovor se odvija skoro na samim otvorenim vratima prodavnice...)
- Nisam slepa, samo sam jako ćorava, ne vidim brojke na papiriću, to je sve. I - hvala vam za informacije. Doviđenja, prijatno!
I već sam korakom iz prodavnice, kad me zaustavi
- Sačekajte, molim vas, jako mi je neprijatno, izvinite, ne znam šta mi je bilo...od jutros mi je sve nešto naopako, nisam imao nameru da vas uvredim, stvarno, izletelo mi je, potpuno bezveze...
- Ma, ništa me niste uvredili, skroz je u redu, razumela sam vas sve, dešava se...Sada žurim, inače bih vas još zapitkivala, doći ću jednom kasnije, ne kupuje se takav bermet svaki dan...
Prateći me na ulicu insistira da obećam da ću se vratiti, bez obzira na kupovinu i pozdravljamo se tako, sve dok ne odmaknuh koracima dovoljno daleko.
Vratiću se, naravno.
John Mayer "Waiting For The World To Change"
At 2. mart 2009 14:22:07, slobodna
Jeste ružno, jeste neprijatno, ali u ovom svetu u kom se takve stvari redovno događaju i još niko i ne pomisli da je pogrešio, ipak prijatno iznenadi ovakva zakasnela reakcija. Sve mi se čini da je taj čovek danas naučio jednu važnu lekciju.
At 2. mart 2009 16:08:22, kojak
Ma, lepo je što je (makar i naknadno) bio uljudan.
Činjenica je da ima dosta arogantnih trgovaca još uvek, ali na sreću sve manje koliko ja mogu da primetim.
Ne bih baš da pravdam, ali ima i nas kupaca koji uživamo da maltretiramo, a očigledno bez namere da bilo šta kupimo. Ima prodavnica u kojima tek svaki deseti mušterija nešto pazari, a svi ostali smaraju raznim ispitivanjima. Možda je neko takav upravo pred tobom izašao.
Naravno da ga to ne pravda za neprofesionalizam, ali eto, možda malo olakšava za razumevanje.
At 7. mart 2009 20:50:05, orpheus
tipicno za jednog srbina, da mu jezik bude brzi od pameti...a posle, posle se vadimo, pravdamo, peremo na sto nacina..."nisam kriv majke mi"
Ako je taj prodavac takvog raspoloženja u ponedeljak ujutru, kako li će dočekavati mušterije na kraju radne nedelje:))
A vi ste, Gordana, baš tolerantni. Ja mu ne bih nikad više ušla u prodavnicu, potražila bih to što želim u nekoj drugoj radnji, nikako ne bih da takvima koji imaju "kasno paljenje"( dobro kad se bar setio da treba da bude fin) pravim promet.