E.E.Cummings je prilično zanimljiva poetsko-slikarsko-muzičko-esejističko-dramska ličnost. Svetlucav, treperav čovek, nekakvog "harmoničnog haosa" u niskama stihova, u potezu olovkom ili slikarskom četkicoma ili u redovima dijaloga u dramama. Prosto kao da kožom može da se oseti kako bolno, a ipak meko, ume da bude nečije traganje za skladom.
On je jedan od onih stvaralaca (iz kruga mojih mrtvih pesnika) koji me na sebe same podsete uvek nekakvim sasvim posebnim povodom, valjda je to neminovno s njim.
I tako beše i poslednji put, pre nekoliko dana, samo mu se ime pojavilo i - vratio se, lak i svež, donoseći isti onaj sentiment kao kad sam ga prvi put slučajno videla kroz neobične crteže koji jednostavno moraju da - privuku pažnju.
Duboko potrešen tragičnom očevom smrću ostavio nam je i jednu prelepu pesmu:
my father moved through dooms of love
"i thank You God for most this amazing
day:for the leaping greenly spirits of trees
and a blue true dream of sky; and for everything
which is natural which is infinite which is yes"
E.E. Cummings, fino biće...
~ back home
