Letnje lelujanje.
Vazduh treperi od sunčeve toplote, vrućine obaraju, ljudi beže od užarenog asfalta grada kuda god mogu, noći ne donose pravo osveženje.
Sve kao da - leluja, u usporenom ritmu pravog, visokog leta.
Ko ovog leta radi u zatvorenom prostoru koji nema rashladne uređaje, kao da menja ponašanje i samo pokušava da nekako "proleluja" radno vreme, obeleživši ga povremeno razgovorima o "paklenoj vrućini". (Danima ih već slušam :))))
Nekako me sva ta visoka temperatura podsetila na to šta sve i kako - leluja...
Lepa mi ta reč - "lelujanje", mnogo lepa. Kao da je onomatopejska za sve i svašta što može savršeno da opiše, a nema veze sa - vrućinama.
Odlična za opise neprekidnog trajanja nečeg finog, krhkog, nežnog, nestabilnog, treperavog....
Sve, ustvari, neprekidno - leluja, bar malo.
At 24. jul 2009 9:33:21, gordanac
:))))
taman tako, Sizif, taman tako!
imam ja i teoriju o dvostrukosti posebne vrste koja bi mogla da se "protegne" sve do Platona (i njegove teorije o "polovinama"), ali - bojim se da bi pisati o tome već bilo jako dosadno...
Da probamo naučno da "potkočimo" ovo što si rekla (što je valjda ili nažalost neophodno da bi nas ljudi shvatili ozbiljno): prema De Brolju svakoj čestici možemo pripisati talasna svojstva, a pošto smo mi sami sastavljeni od mnogo čestica, to će reći da ljudima možemo pripisati talasna svojstva. Talas je proces prenošenja oscilacije, a oscilacija je kretanje "čas tamo - čas ovamo", dakle lelujanje. Teorema je dokazana :-)
Ovo mi je ostalo iz gimnazijske fizike koja je već 16 godina iza mene. Time bi se moglo objaasniti eventualno "lelujanje" u "naučnosti" napisanog.